прича о животу унука Јана ИИИ Собјеског, Марија Клементина могао бити предмет више од једне дидактичке романсе. Предлог венчања са краљем из једне од најсјајнијих породица, путовање до веренице пуно драматичних догађаја и на крају живот пун брига и брига са сном „принца из бајке“. После несрећне краљице, ту је прелеп надгробни споменик који можемо видети током обиласка Ватиканска базилика.
Стјуартови и породица Собјески
Унука победника из Беча стекла је темељно образовање и приличну финансијску сигурност. Њен отац није наследио своје војне таленте од Јана ИИИ Собјеског, али је успео да се побрине за своје богатство. У тренутку смрти поседовао је 140 села и 11 градова! Тако да није ни чудо што млада и лепа Клементина запала је за око агенту Стјуартових, који је послат у Шлезију да нађе жену за претендента на енглески престо. Паметно агент је искушао породицу Собјески фатумом односа са будућим владарима Енглеске, и сама Марија Клементина својим интелектом и лепотом. Вероватно није додао да Јакуб Стјуарт није ни згодан ни интелигентан.
Путовање у љубав
Марија Клементина је заједно са својом мајком и малом пратњом кренула у сусрет свом веренику. Путовање није било лако – енглески краљ је учинио све да се венчање не догоди уз помоћ немачког цара. 1719. у Инзбруку, Енглези и империјалци су напали пољску пратњу. Девојка је ухапшена и затворена у замку Амбрас (према другим изворима у манастиру). На срећу, агенти Стјуарта су се инфилтрирали у службу. Захваљујући њима, Марија Клементина је успела да побегне из замка под окриљем олује. Венчање је одржано 9. маја у Болоњи само то … без мужа. Јаков је тада био у Шпанији. Супружници су се срели тек у септембру у Монтефјасконеу, северно од Рима, где је поновљена церемонија венчања. Стјуарт је био одушевљен младом Пољакињом.
Мучење
Нажалост, брак није ишао добро. Марија Клементина (већ титуларна енглеска краљица) није узвраћала мужевљево одушевљење, није је занимала велика политика, више је била усмерена на духовни живот. Други фактор неслагања било је питање подизања најстаријег сина (познатог из романа Дајане Габалдон „Заробљени у ћилибару” и његове адаптације – Чарлса Стјуарта „Лепи принц”). Отац га је поставио за протестантске учитеље које његова мајка није прихватила. Дотерана у крајњу нужду, краљица (њен муж је покушао да ограничи њене састанке са синовима) затворила се у манастир. Занимљиво је да је папа Бенедикт КСИИИ стао на страну Марије Клементине, која је ограничила плату исплаћену Јакову и одбила му аудијенцију. После 1725. Марија је одлучила да се врати свом мужуали њихов живот се није побољшао. Уз то, краљичин аскетски начин живота значајно је нарушио њено здравље. Исцрпљен и ослабљен скорбутом унука Јана ИИИ Собјеског, умрла је 1735. у бенедиктинском самостану у базилици Св. Цецилије у Риму (у манастирској капели постављена је спомен плоча).
Томбстоне
Њена сахрана је окупила многе становнике Рима (о чему сведоче сачуване гравуре). Краљица је очигледно била прилично популарна у Вечном граду. Сахрањена је одевена у доминикански хабит, одмах после церемоније тело је пренето у базилику Св. Петар. Убрзо су узастопне папе одлучиле да у цркви подигну украсни надгробни споменик за краљицу. Изабрао си место у левом пролазу ближе степеницама које воде до куполе. Пројекат су финансирали Клемент КСИИ и Бенедикт КСИВ. Његово креатор је био Филипо Баригиони, скулптуре је урадио Пиетро Брацци, а портрет покојника је насликао Фаббио Цристофани.
У централној тачки надгробног споменика налази се лик жене која једном руком подупире портрет, а другом се уздиже увис са златним пламеном. Ја седим симбол љубавиа то показује и чињеница да жена диже поглед ова љубав је упућена Богу. Испод су два путија (анђела) који држе царске инсигније – скиптар и круну. Позадина за целину је мистериозни обелиск. Највероватније је то симбол славе покојника. Прелеп портрет Марије Клементине не подсећа на њену тужну судбину.
Вишегодишњи рад, обојен јарким бојама, приказује краљицу живу и насмејану. Више од седамдесет година касније, у базилици Св. Петра, постављен је споменик мужу и синова Марије Клементине. Налази се испред споменика Марији Клементини. Направио га је Антонио Цанова у сасвим другом – класицистичком стилу. У другој римској базилици (црква Светих апостола) налази се епитаф краљичином срцу.
Погледајте и наш текст: Ватикан: разгледање, споменици и највеће атракције.