Помозите развоју веб локације, дељење чланка са пријатељима!
Тешко је поверовати да је хрчак дошао у пољске домове тек 1950. године. У многим домовима хрчак је једино живо биће које одрасли пристају да држе, чиме се обезбеђује контакт деце са живим бићима. Брига о хрчку од стране деце је веома користан образовни елемент. Захтјев за бригом о овом малом глодару код многе дјеце резултирао је развојем добрих навика, укључујући најважније, поштовање живих бића. Представљамо вам занимљиве чињенице о сиријским хрчцима за које можда нисте чули.
1. Сиријски хрчак је стекао популарност, нажалост због прилично сабласне сврхе, коришћени су као лабораторијске животиње.
2. Откривени су и описани 1839. године. Овај посао је урадио британски зоолог, посматрање им није дало неке изванредне квалитете, па их годинама нико није интересовао.
3. Корисност у лабораторијама као живим организмима на којима су вршена испитивања условила је њихово ширење широм света.
4. Хрчак је глодар са релативно кратким животом од око 2 године, иако постоје изузеци од овог правила, у једној од лабораторија је живео до 9 година.
5. Хрчци проводе 75% свог живота спавајући, активни су код куће током интензивних кретања у колуту, могу да претрче 8 километара током дана, то им је највећа активност када су код куће у кавезу.
6. Хрчци су глодари који не зазиру од меса. Код куће их је најбоље хранити куваним месом без соли, па оставити да се осуше. У дивљини једу и неке инсекте и ларве инсеката.
7. Главна храна су житарице и поврће. У дивљини гризу и гранчице неког дрвећа, притом шкргућући зубима.
8. Процењено је да на свету постоји око 300 врста хрчака. Код куће се најчешће узгајају сиријски хрчци. Други представници ове врсте су хрчци, хрчци, хрчци и ласохомици.
9. Хрчци су канибали, у екстремним ситуацијама женка једе своје потомство.
10. Најмањи хрчци су дуги 5 центиметара, имају слаб вид, али одличан њух и слух. Домаћи, препознају своје чуваре.