Биографија Јована Павла ИИ. Биографија пољског папе

Преглед садржаја:

Anonim

Карол Јозеф Војтиłа рођен је 18. маја 1920. у малом граду Вадовице, у близини Кракова. Као други дечак у породици, одмах после брата Едмунда. Од детињства, млади папа се суочио са осећајем губитка: прво је умрла његова млађа сестра Олга убрзо након порођаја, затим његова мајка Емилија и Качоровски, а неколико година касније његов брат - заражен шарлахом.

Млади свети отац у свету је био само са својим татом, који је бринуо и о његовом моралном и духовном васпитању. цела породица Војтила била је позната по свом религиозном начину постојања. Такође, Карол је као дечак брзо ступио у ред олтарских момака у породичној цркви.

Духовни пут

Свештенство је некако изабрало Карола Војтилу, који је у почетку своју професионалну каријеру комбиновао са другим областима, као што су: писање или глума. Главни подстицај за који је Карол Војтила изабрао пут целибата била су: искуства Другог светског рата и неочекивана и изузетно тешка смрт његовог оца.

Године 1942. будући папа је започео студије у Богословији (подсетимо, то су била времена прогона, када су будући свештеници морали да се крију или носе богослужбене одежде да би се заштитили од освајача). Његова духовна каријера је брзо кренула јер је Карол био изузетно религиозан и марљив. Дипломирао је са одличним успехом и многи су га сматрали узором врлине и побожности.

Војтила је врло брзо од сеоског свештеника постао бискуп, надбискуп и на крају кардинал. И иако то никада није намеравао да буде, Бог је за њега имао на уму изузетно амбициозан план.

Понтификат

Карол Војтила је постао папа 16. октобра 1978. одлуком друге конклаве и тек после осмог гласања. Узео је име Јован Павле ИИ и започео своју папску делатност. Не само да је био први Пољак који је изабран на ову функцију, већ и први неИталијанац, што је изазвало не само велику радозналост, већ је Светом оцу донело велику популарност од самог почетка.

Свети отац је носио ову часну титулу више од 26 година. За то време обишао је чак 104 земље, помогао да се ублаже многи сукоби у свету и потпуно промени судбина света. Било му је изузетно лако привући гомилу. Волели су га не само веома млади већ и болесни људи, деца и следбеници других вера. Био је први папа у историји који је тако отворено и чврсто тежио светском миру.

Преминуо је пред светом 2. априла 2005. године у Апостолској палати у главном граду Ватикана у 21.37 часова. Томе је претходила вишегодишња Паркинсонова болест. И такође покушај преживелог.