Свакако платно "Собиески код Беча" ауторство Јан Матејко то није највредније или најистакнутије дело које представљају Ватикански музеји. Ипак, платно је долично почаствовано, а просторија у којој је слика изложена добила је назив Собиески Роом.
Историја слике
Ради на „Јан Собјески код Беча“ (платно познато и по имену "Победа у Бечу") почео је уметник око 1879. године. Годину дана раније дошло је до аустро-турског сукоба и Аустроугарска је заузела Босну и Херцеговину. Ближила се 200. годишњица битке код Беча и све је указивало на то да ће власти ту чињеницу хтети да искористе у пропагандне сврхе, а маргинализују улогу пољских трупа.
Посебно срамне чланке штампао је бечки лист „Неуе Фреие Прессе“, који је Собјеског приказао као пијаницу и хама, а пољску војску као варваре. Матејкова слика је дакле била противакција таквом фалсификовању историје. Године 1880. настала је прва верзија делаали се сликар припремао да ради на њеном коначном облику за још два године пажљивог проучавања старих портрета и историјских студија. Успео је да стигне до годишњице и 1883. године платно је изложено у Бечу. Матејко је собу платио из сопствених средстава и бесплатно је ставио на располагање посетиоцима. Како се испоставило, у питању је била метка.
Мариан Горзковски, који је био присутан на изложби, написао је:
„(…) чак су и кувари стражари, разни бечки продавци, па чак и сељаци из околине Беча посећивали слику (…) После три хиљаде (посетилаца) поново силазе дневно.“
Чак је и сам цар видео слику.
Годишњица битке поклопила се са 25. годишњицом сликаревог стваралаштва. Током свечаних прослава у Кракову, уметник је јавно понудио слику папи. Он је, међутим, нагласио да то није лични дар, већ дар читавог народа. Како је известио Краков "Време" Матејко је тада рекао:
„Где је дотрчао гласник из Беча са царским писмом и заставом пророка – тамо шаљемо слику да овај тренутак буде свестан. Тамо, из Ватикана, то ће елоквентније него другде подсећати на наше никад истекле заслуге, права и боли.у исто време наше наде, а са њима и завет непоколебљиве привржености Столици наше свете вере (…) Желиш да ме разумеш: не дајем светог оца, хоћу, желим те. да прихвати (слику) и врати је Светом оцу“.
Уметници је жеља испуњена и у децембру ове године дело је послато у Ватикан. На сликареву одлуку можда је утицала чињеница да је барјак великог везира који је ухватио Собјески изгубљен у Риму (вероватно је узрок била забуна приликом промене одликовања, иако су се чули гласови да су барјак украли Турци).
Упркос неким критичним гласовима из земље (веровало се да слика треба да остане у земљи, била је технички слаба или је била слабо изложена) треба напоменути да је Матејков дар био цењен у Ватикану. „Јан Собјески код Беча“ висио је у великој сали близак чувеном Станцу Рафаели (па Корнел Макушињски, који је писао „(…) у Ватикану / Матејко виси о најгорем зиду“). О томе сведочи чињеница да је једна од слика у галерији Канделабров посвећена тренутку представљања слике.
Нажалост, Пољаци који живе у Риму нису се побринули да водичи у то време садрже детаљне информације о слици. Отац Винценти Смоцзински, покушавајући да исправи ову грешку, описао је причу о ходочашћу, чији је водич рекао: „Господо! Овај витез који седи на коњу – овде је показао на Собјеског – је јапански витез који је одлучио да убија хришћане у својој земљи (…)“.
Анализа и интерпретација слике „Јан Собјески у Бечу” разликује се од платна на којима је приказана победа Беча у самом одабиру сцене. Матејко је одлучио да не прикаже битку или сусрет између Јана ИИИ Собјеског и цара. Уместо тога, насликао је тренутак слања писма папи (краљ је требало да напише: „Дошли смо, видели смо, Бог је победио“). Овакав избор сцене даје слици хришћански смисао – победа је Божји дар и сведочанство о супериорности хришћанства над исламом. То одјекују симболи видљиви на платну: бели голуб (Дух Свети) је видљив изнад пољског заставица, а пејзаж после битке окружен је дугом (симбол Божијег благослова).
У међувремену, јато црних врана лебди изнад турског логора у позадини. Јан ИИИ Собјески јаше коња великог везира, што значи потчињавање ислама. Пољски краљ, смештен нешто десно од центра, окружен је са три групе фигура. У дну видимо турске ратне заробљенике и два леша: Турчина и силовану Немицу. Аустријски војници на челу са принцом Карлом од Лорене прилазе краљу са десне стране. Принчев коњ сагиње главу пред пољским краљем као да признаје његов суверенитет. На десној страни видимо између осталих пољске војнике и команданте познати артиљеријски генерал Марцин Коцки и пољски хетман Микоłај Хиероним Сиениавски. Поред краља можемо препознати његовог сина Јакуба Собјеског. На супротној страни лењира видимо Бл. Бренд из Авиана. Писмо краља папи и пророков барјак сакупио је Микоłај Денхофф, краковски каноник.