Замак у Колосију (грчки: Καστρο του Κολοσσιου) је историјска тврђава на југу Кипра и један је од најбоље очуваних примера средњовековне одбрамбене архитектуре на острву.
Дворац се налази у малом граду Колосси, прибл 15 км из Лимасола.
Упориште крсташа у плодној долини
Дворац је подигнут у плодној долини на ушћу реке Коурис. Подручје је било познато по великим плантажама шећерне трске, виновој лози, стаблима рогача и бројним маслиницима.
Први вазал у долини био је гроф Гаринус де Цолосу част које цео кварт носи име. Већ у 1210, одлуком краља Хуго И., феуд је предат Хоспиталерс, то је Орден болничара Светог Јована. Убрзо је саграђен и први замак, од којег су до нашег времена сачуване само рушевине.
Сам редослед речи се данас може повезати са мирољубивом групом свештенства, али на почетку КСИИИ век Хоспиталци су били моћна војна и политичка снага која је поседовала многа добра широм Европе и била у стању да води војне операције на копну и на мору. Тако да је било добро имати их на својој страни, што су они добро познавали владари Кипра који потичу из породице Лузињан који су учествовали у крсташким ратовима.
ИН 1291 крсташи су изгубили Аккагде се налазило седиште Витешког реда Хоспиталера. Монаси су били приморани да се евакуишу на Кипар и настањују се у Лимасолу. ИН 1301 одлучено је да командант реда борави у замку Колоси, што је и најављено Гранд Цоммандерие.
Мање од деценије касније, Витезови Хоспиталци су се преселили на острво које су освојили Родос, али је кипарска команда још увек била у њиховом домену и дуго су зарађивали од овдашњих ораница, производње шећера и извоза свог водећег производа – обогаћеног, слатког вина Цоммандариа.
Ово вино се још увек производи шта чини их једним од најстаријих ликера на свету познатим под својим именом.
Нови замак
Првобитни замак није преживео буран период пробоја 14. / 15. век. Прво су га опседали Ђеновљани, затим је претрпео низ трагичних земљотреса, а уништење су довршили египатски Мамелци, који су у И. квар. КСВ век више пута су извршили препад на острво.
ИН 1454 Започета је изградња новог готичког замка, који је подигнут на рушевинама ранијег и опстао до наших времена. Велики командант је био одговоран за пројекат Лоуис де Магнац.
На крају је створен троспратна зграда правоугаоне основе. Тврђава је цца 21 ма зидови су му близу дебелих 1,25 м.
Приземље зграде је вероватно служило као магацин. Ту су сачуване две подземне цистерне.
На два горња спрата налазиле су се репрезентативне и стамбене просторије. Приступ им је био могућ преко покретног моста. Кров, на чијем врху су биле ограде, служио је у одбрамбеној функцији. Машикол је постављен директно изнад улаза, са којег се могло поливати кључалом водом људе који су опседали тврђаву.
Обилазак замка у Колосима
Тврђава је отворена за јавност. Иако су њени ентеријери празни, прилика да се прошета кроз овако добро очувано здање права је посластица за љубитеље средњовековне одбране и стамбене архитектуре.
Унутра ћемо видети: Фреска из 16. века која приказује Христово распеће, старински камини, грбови Лоуис де Магнац или цистерне за воду. Након разгледања соба, попећемо се степеницама на кров, одакле се пружа диван поглед на околину. Када стојите уз машину, лако је замислити како би могла изгледати одбрана током опсаде.
На источној фасади замка сачувана је мермерна плоча са четири уклесана грба: краљевине Кипра, Луја де Мањака и двојице великих мајстора Малтешког реда.
Треба нам само 30 минута да посетимо замак. Око замка, рушевине ранијег, Тринаести век претпоставке.
ФОТОГРАФИЈЕ: 1. Аквадукт Колосси; 2. Рушевине шећеране у Колосима.
На источној страни замка налазе се рушевине две зграде које су вероватно већ постојале у почетку КСИИИ век. Они су историјска фабрика шећера са бачвастим сводом и аквадуктом.
