Саграђена је на стени која вири из мора Монемвазија (грчки: Μονεμβασια) је један од најлепших градова грчког Пелопонеза, а његова локација одмах изазива асоцијације на чувени Гибралтар.
У прошлости, Монемвасија је била важна лука и напредан трговачки центар, а данас подсећа на отворени музеј архитектуре. Зидане куће покривене црвеним плочицама, уски пролази, византијске цркве или њихове рушевине, сјајни погледи - све је проткано бројним тавернама, ресторанима и продавницама. Ако посећујете југ Пелопонеза, грех би био не доћи овде!
Кратка историја града
Од сигурног уточишта до најважније средњовековне луке Пелопонеза
Када тражимо почетке града, морамо се вратити на ВИ векакада је Балканско полуострво почело да насељава северне словенске народе. Освајачи су се населили по целом Балкану, заузели најплодније пољопривредне земље и натерали староседеоце да беже у утврђене градове и тешко доступна места.
ФОТОГРАФИЈЕ: 1. Црква Аја Софија; 2. Шетња по Горњем граду;
Претња је стигла и до Грка Лацониа, наводећи своје становнике да одлуче да изграде сигурну тврђаву. Одабрана локација била је висока стена која лежи у близини обале, која се уздиже из мора, која је само уским насипом била повезана са Пелопонеским полуострвом. Ова стена има дужине 1,5 км, до 500 м ширине и отприлике је висок 200 м. На његовом врху настало је прво насеље.
ФОТОГРАФИЈЕ: Монемвасиа (Пелопонез) - док шетате по Доњем граду
Монемвасиа од њеног оснивања датира на 583 или 584, до 1460 (са кратким паузама), била је у саставу Византијског царства. Током векова, град се од малог насеља развио у једну од најважнијих лука и трговачких центара Источног римског царства, на шта је првенствено утицао његов положај између истока и запада. Почео је динамичан развој Кс векаа у КСИИИ век цара Андроник ИИ Палеолог дао је грађанима опсежне трговачке привилегије. У овом периоду је проширена најважнија градска црква, данас позната под именом Аја Софија.
ФОТОГРАФИЈЕ: 1. Поглед на Монемвас; 2. У шетњи по Доњем граду;
Монемвасија је била позната по својој трговини слатко ојачано малмзијево вино, као и маслиново уље, свила или природна црвена боја тзв кермес. Његови становници су радили углавном у занимањима везаним за поморску трговину. Приликом обиласка града најлакше је било наићи на трговце, морнаре, столаре, бродовласнике и … гусаре. Осим њих, висок положај имали су и занатлије које се баве производњом посуђа и клесари који су градили куће. У златна времена чак је и Монемвасија била насељена 60.000 људи!
СЛИКЕ: 1. и 2. Шетња градом; 3. Археолошки музеј;
Утврђени град у византијском стилу
И данас је највећи понос града његов софистицирани систем утврђења. Монемвасија је основана у духу византијских градова-замкова и састојала се од три линије одбране. На највишој тачки стене (тзв акропоља) стална цитадела у виду четвртастог утврђења са кулама у сваком углу, која је била последња тачка одбране.
Протезао се одмах испод њега Горњи град, такође утврђен и заштићен стрмим литицама, у којима су се налазили најважнији јавни и верски објекти. Испод, на падини стене, са три стране опасан зидовима, био је Доњи град. Оба дела су била одвојена зидом, а пролаз између њих био је могућ само кроз монументалну капију у којој је био смештен гарнизон.
ФОТОГРАФИЈЕ: 1. Монемвасиа; 2. Шетња по Горњем граду;
Био је то традиционални систем византијских градова који можемо приметити и у Мистри и Солуну. Да су освајачи хтели да освоје Монемвасију, прво би морали да пробију зидине Доњег града, затим да се пробију до Горњег града, који се налази на литици, и на крају да заузму цитаделу.
О умећу тадашњих инжењера и архитеката најбоље сведочи чињеница да су становници успели да успешно одбију арапске инвазије и инвазију Нормана у 1147.
Данас видљиви изглед утврђења резултат је накнадне реконструкције коју су извршили Млечани, који су искористили првобитну трасу зидина и додатно их ојачали, прилагођавајући се новим изазовима, односно употреби артиљерије и одбрани од ње.
Име и вино
Име Монемвасија потиче од две грчке речи, моне и емвазијашто би се у комбинацији могло превести као појединачни пролаз. То је било због чињенице да је постојао само један пролаз до града који је водио уским насипом.
Данас до острва води обичан мост, али све до краја КСИКС века на њеном месту стајала је четрнаестолучна конструкција са дрвеним покретним мостом у средини, који се могао подићи у случају опасности. Приступ прелазу додатно су браниле карауле (које више не постоје) на оба краја прелаза.
Млечани су, пак, користили италијански назив Малвазијато би могло бити познато љубитељима вина. По томе је популарна сорта грожђа добила име малвазијакоји се гаји у разним областима Медитерана (и не само). У прошлости, Монемвасија је била један од главних центара трговине овим алкохолом.
Модерна времена
Након пада Византије, Монемвасија је била под влашћу Млечана (лат 1460-1540 и 1690-1715) или Османлије (1540-1690 и 1715-1821). Током владавине потоњег, историјске цркве и неке јавне зграде претворене су у џамије. Нови гувернери су такође проширили постојећа утврђења, ојачали их и додали им бастионе.
Ни након промене власти, Монемвасија није престала да буде важан трговачки центар, а узимајући у обзир грађевинске пројекте који су се тада спроводили, могло би се чак сматрати да је цветала. Тек у другом полувремену Осамнаести век, током руско-турских ратова, град је запао у економски пад. Коначно 23. јула 1821. године ослобођена је и инкорпорирана у новонасталу грчку државу.
Монемвасиа: разгледање и практичне информације
Савремена Монемвасија је типичан туристички град. Нажалост, само у Доњем граду су сачуване историјске грађевине, где се данас налазе ресторани, продавнице и хотели у шармантним зградама.
ФОТОГРАФИЈЕ: Једна од цркава - Монемвасија
Доњи град није један од највећих, али бисмо га без претеривања могли назвати отворени музеј. Вреди лутати разним споредним улицама, у којима се могу наћи остаци византијских цркава и других споменика.
ФОТОГРАФИЈЕ: Монемвасија - на путу за Горњи град
У случају Горњег града, сачувани су буквално појединачни објекти у целини, а остали личе на типично археолошко налазиште – посетиоци углавном могу пронаћи темеље и рушевине. Ипак, вреди ићи на спрат, где нас, поред обновљене монументалне капије и цркве Хага Софије, очекују дивни погледи.
Слична је ситуација и са цитаделом, од које су сачувани само остаци. Они ће свакако бити права посластица за ентузијасте старих утврђења, али други могу осетити благо разочарење. Тим више што комшилук цитаделе не пружа спектакуларне погледе који би нам могли надокнадити шетњу.
Најбоље је планирати од неколико сати до највише пола дана (ако планирамо и да седнемо у некој од кафана и да се одморимо).
Ако долазимо аутомобилом, на располагању су вам две могућности паркирања. Неки људи застају на страни пута који води до главне градске капије. Можемо да паркирамо и на паркингу са леве или десне стране моста, одакле ћемо чекати около 20 минута хода. Било нам је згодније да паркирамо код моста, па нисмо морали да бринемо о евентуалној блокади и проблему са изласком.
У град можемо ући кроз једну од две капије. Најпогодније је проћи путем и ући кроз главну капију. Алтернативно, можемо пратити пешачку стазу која води ка горњој капији. Опција број два пружиће нам бољи поглед, а главну капију ћемо ионако видети када изађемо из града.
Монемвасиа: атракције, споменици, занимљива места
Доњи град
Доњи град (Като Полис) је био трговачки центар Монемвасије. Ту су се налазиле занатлијске радионице, радње и куће трговаца и морнара. Подручје је такође било испуњено верским центрима. Из извора знамо да је бар један постојао у доњем делу града 27 хришћанских молитвених места: цркве, монаси католици, капеле и породичне цркве. Само неки од њих су преживели до нашег времена, укључујући и неке у рушевном стању …
Истражујући калдрмисане улице, наилазимо на примере архитектуре из различитих периода. Међутим, сачувано је врло мало оригиналних византијских грађевина. Већина грађевина потиче из отоманског и млетачког времена, иако су подигнуте на темељима постојећих средњовековних грађевина. Данас се у историјским кућама налазе таверне, продавнице и смештајни објекти. Неки од ресторана имају лепе кровне терасе, где можемо уживати и у оброку и у предивном погледу. Све ово допуњују шармантни тргови са дрвећем (нпр. маслинама).
Доњи град не заузима велику површину и вреди га обићи без већег плана.
Археолошки музеј
Литтле Археолошки музеј (грчки: Αρχαιολογικη Συλλογη Μονεμβασια) налази се у историјској згради У шеснаестом веку зграда некадашње џамије, која се налази на главном тргу у доњем делу града. Иако се објекат не разликује по величини и лако можемо да га посетимо за највише 20-30 минутасвакако вреди погледати.
Понос збирке су декоративни скулптурални елементи сачувани са споменика Доњег и Горњег града. Посебну пажњу заслужују следеће: Темплон из 11. века (у архитектури родоначелник иконостаса) пронађен у једној од доњоградских цркава и Мермерни довратник из 12. века са врата узетих из Аја Софије.
Поред њих, посетиоце очекују: историјски бунар, уклесани хералдички грб Млетачке Републике, мермерне плоче, тањири и други порцелан, као и описне табле које представљају историју града.
Трг и црква Елкоменос Христос
Поред Археолошког музеја на главном тргу Доњег града видећемо и посебан звоник, топ постављен у центру и Црква Елкоменос Христос (пољски Христ у ланцима).
Први храм на овом месту вероватно је подигнут у првим вековима након оснивања града, али је данас видљиво здање добило свој данашњи облик тек под крајем 17. векакада је дограђена купола и припрата (наткривено предворје).
Најпознатији споменик храма је икона са приказом Распећа Христовог друга половина четрнаестог века.
ИН новембра 1979. године ово средњовековно уметничко дело постало је плен лопова. На срећу, икона је пронађена следеће године, али на 31 годину завршио је у Византијском музеју у Атини. Само у 2011 успео да је врати у Монемвасију.
Портелло (Морска капија) и мала плажа
Отприлике на висини главног градског трга, налази се јужна капија (тзв Портелло). Пролазећи га, долазимо до малог простора који је некада функционисао као лука, а који данас туристи користе као плажу.
Источни део одбрамбеног зида
Ако желите да боље упознате одбрамбена утврђења Монемвасије, вреди отићи до источне границе Доњег града, где ћемо видети рестаурирани фрагмент одбрамбеног зида (а можемо чак и ходати по њему).
Светионик
По изласку из града можемо се кретати кроз источну капију ка обновљеном светионику од крајем 19. векаунутар које се налази мали музеј.
Капела Светих Апостола
Једно од најнеобичнијих молитвених места у Монемвасији је капела Светих апостола уклесана у стени. Има облик мале испоснице, унутар које су сачувани фрагменти поствизантијског зидног сликарства.
Да бисмо дошли до капеле, морамо скренути десно са стазе која води од Доњег ка Горњем граду. Ако желите да уђете унутра, мораћете да се попнете на стену, али то не би требало да буде велики проблем.
Горњи град
Горњи део града је сушта супротност доњем. Иако још увек у КСВИИ века овде је било чак 500 домаћинстава, ово сачуване су само рушевине које подсећају на античка археолошка налазишта. Током византијског периода, Горњи град је био под окупацијом владара и аристократа. После млетачке владавине, област је изгубила на значају, а у турско време су се ту могли населити само представници османске власти и турски великодостојници.
Кривудава стаза води нас до Горњег града до којег долазимо скретањем код звоника.
Чак и ако нас рушевине у потпуности не занимају, ипак вреди отићи горе и чекати нас биће сјајан поглед на Доњи град. Међутим, тамо нећемо наћи кафане или друге туристичке објекте.
Комплекс монументалних капија
Пролаз између Доњег и Горњег града бранила је монументална капија, која је током векова била стратешка тачка одбране. Капија је била двоспратни комплекс који се састојао од групе просторија које је користио гарнизон који је остао на услузи градском администратору.
Из белешки Од 17. века турски путник Евлии Целеби знамо да су приликом његове посете портне собе коришћене као одмориште и клуб за војску.
Капија је рестаурирана и слободно можемо да гледамо у сада празне просторије, где су постављене описне табле.
Црква Аја Софија
Стојећи на ивици стрме литице црква Аја Софија (Божја Мудрост) названа првобитно Панагија Одигитрија, био је најважнији од византијских верских објеката. По предању, подигла га је краљевска династија године КСИИ век. Током векова зграда је више пута мењана, ау њој је извршена прва већа реконструкција КСИИИ век.
У османско доба храм је претворен у џамију (уз јужни зид је дозидан михраб, односно молитвена ниша). Последња велика реконструкција извршена је у КСВИИ векакада је на западној страни дозидана двоспратна грађевина.
У прошлом веку храм је реновиран и у прилично је добром стању. У унутрашњости, пажњу привлачи карактеристична купола и остаци зидне декорације.
Цистерне, османски маузолеј и други објекти
Обилазећи остатке Горњег града, наилазимо на различите објекте - рушевине кућа (које су некада биле на два или три нивоа), самостојеће степенице или остатке других јавних објеката.
Сачуване су три историјске цистерне у прилично добром стању, без којих град не би могао да функционише, јер Монемвасија није имала природни извор воде.
Османски маузолеј саграђен за време прве турске владавине (лето 1540-1690). Куполаста структура је карактеристичан пример отоманске архитектуре, као и рушевине двоспратних арапских купатила (познатих као хамам).
Током шетње вреди потражити и остатке цркава из византијског времена.
Цитадел
Цитадела је подигнута на највишој тачки стене и деловао као последње место одбране. Структура је била византијска тврђава изграђена на квадратном плану са четири куле на сваком углу. Са североисточног краја цитаделе дуги зид се завршавао округлом кулом.
Зидови зграде су преживели до нашег времена. Доћи ћемо до тога за цца 15 минута почевши од капије која раздваја горњи и доњи град.
Нажалост, близина цитаделе није најбољи видиковац - моћи ћемо да погледамо рушевине зграда испод, али околина се више не види.
У близини тврђаве, још св. КСВИ век на северној падини стене постојао је улаз који је омогућавао приступ Горњем граду. Тамо унутра 1564 Витезови Малтешког реда покушали су да уђу у град, али су одбијени. После овог догађаја, Османлије су одлучиле да зазидају пролаз и подигну тзв Црвени зид (Мура Росса)који је име добио због црвеног малтера коришћеног у његовој градњи.
