Помозите развоју веб локације, дељење чланка са пријатељима!
Ахенска катедрала (Аацхен) то је Св. Мариа, тачније њен дворска капела ово бисер каролиншке архитектуре. Стил који за собом није оставио толико споменика као, на пример, готички стил. Дакле, већа је вредност очуване Ахенске катедрале.
Почеци
Пад Римског царства није само колапс политичког организма. То је такође огроман културни пад који је захватио читаву западну цивилизацију. Ново доба и његови људи били су стога суочени са веома тешким задатком - обнављајући велика достигнућа својих претходника. Прво светло у тунелу и знак да би „ново” могло чак и да надмаши „старо” била је тзв. Каролиншка ренесанса. Брзи период у развоју западноевропске културе углавном је био повезан са владама Карло Велики. Овај бриљантни владар, краљ Франака и светац Римски цар је изабрао Ахен за свој омиљени град (Ахен). Тамо одлучио да подигне храмкоја има свој процват требало је да засени све постојеће зграде.
Конструкција
Креатор зграде (статус катедрале добија 1930. године) био Одо из Меца, градитељ јерменског порекла (први по имену познати архитекта, рођен северно од Алпа). По узору на базилику Светог Виталија Равенског (папа је дозволио уклањање равнинских стубова и мозаика из Италије) пројектовао је краљевску капелу. Зграду су у својим делима прославили тадашњи хроничари Ајнхард и Ноткер Балбулус (Стутер). Овај последњи је чак отишао толико далеко да је рекао да иако је храм подигнут људском руком, то је сигурно божанским надахнућем. Није ни чудо, јер је зграда претрпана хришћанска симболика. Цирцлена чијем плану је подигнута капела симболизује небо, док четвороугао на којој се заснивао хор земаљски живот. Оцтагонкоји је чинио основу читавог блока сматрало се да се симбол вечности.
Такозвани Вукова капија по наруџбини владара и фигура вучице коју је он донео из Италије. Требало је да се односи на уметност и културу палог царства. Каснији становници Аацхен повезала са овим фигурама легенду о ђаволу и ктиторимако да добије новац за тако раскошан храм дали су кнезу таме душу првог створења да уђе кроз капију. Онда онда да не би неког невиног послали у пакао, пустили су унутра ухваћену вучицу. Бесан ђаво јој је срце истргао. Онда хит он стојећи поред статуа вука и учинио у њему рупа. Легенда је свакако измишљена, али рупа је стварна.
Господ и господар
И капела је имала нагласити улогу сама владари као посредник између његових поданика на земљи и Бога на небесима. То је био израз тежњи Карло Велики да хришћанску религију учини лепком за своје царство. Такву политику ценио је и папа, који је на Божић 800. ставио царску тијару на главу владара (и тада се пронела гласина да је Карло изненађен крунисањем и да га уопште не жели. Све да би умирио византијски цар).
Ахен је постао за краља гробно местоиако његов леш није требало дуго да мирује. Мање од две стотине година након његове смрти, гроб је наредио Отон ИИИ да види тело високог владара (било је 184 центиметра). Очигледно је на отварању гробнице био присутан пољски владар Болеслав Храбри. У 12. веку овај чин је поновио Фридрих Барбароса, приморавајући антипапу Пасхала ИИИ да канонизација Карла. Овај чин, међутим, није добио подршку правог наследника Св. Петар - Александар ИИИ. Узастопне папе никада ни потврђена ни одбијена канонизација гледајући култ владара (који се развио тек после овог контроверзног чина) помало кроз прсте. До данас статус Чарлса изазива сумње међу теолозима. Без обзира на ово, мора се рећи да је за људе средњег века краљ Франака био идеал владара.
Следеће године и реликвије
Многи водичи кажу да је краљевска капела у савршеном стању. Међутим, ово није сасвим тачно - у средњем веку хор је преграђен у касноготичком стилу. Међутим, већ раније тзв вестерверк то је западни део храма. Узастопни владари мењали су и унутрашњост. Цар Хенри ИИ подигнут украшена проповедаоница (отонски стил), а Фредерик Барбароса донирао украсни, висећи свећњак. Или проповедаоница како и свећњак су још увек у употреби али само на највеће црквене празнике.
Друга реликвија је царски престо. Легенда прогласио је златни престо Карла сахрањен заједно са телом владара. Када Отон ИИИ је наредио да се гробница ископа краљ дао је престо Болеславу Храбром. Иако, осим у хроници Адемара Шабанског, нико не помиње овај догађај, треба запамтити да царски престо који се може видети у Ахену потиче из времена Отона И. То је, међутим, изузетно важно „седиште“ - На њему је крунисано 30 немачких владара.
По предању, приликом крунисања, Карло Велики је на поклон добио четири мошти: хаљину Маријину, марама у коју је била умотана глава Јована Крститеља, бебе Исус пелене и Христова натколеница (други извори говоре да су ови предмети донети тек у 11. веку). Именовани су Велике Ахенске реликвије. Излагали су се за ходочаснике сваких седам година. Да би се задовољила побожност оних који су у Ахен дошли у другом периоду, тзв. Мале реликвије из Ахена - Маријин појас, Христов појас и део бича којим је Исус ударен током муке. Поред тога, у храму су сабране мошти средњовековних светаца и самог ктитора. Ове су прелепе златни реликвијар Готово 1215. године наручио Фредерик Барбароса. Значај ових меморабилија био је толико велики за хришћански свет да храм није могао да прими све ходочаснике. Одлучено је тако о њеном ширењу. Тада је постављено готички презбитериј по узору на париску Саинт Цхапелле. Следеће епохе су такође узеле свој данак на телу храма. Барокне архитекте су се мало поправиле. Градили су се такође више капела. Уништење је донео Други светски рат јер је град био на мети савезничких бомбардера. Реконструкција комплекс је трајао деценијама, али неки елементи, попут витража из деветнаестог века, нису могли бити сачувани.
Помало еклектичан облик може, стога, помало разочарати туристе који би очекивали да виде чисти каролиншки стил, баш као што је разочарао пољског путника из 19. века Виктора Копфа, који је написао у свом дневнику:
„Ова зграда је једна од најважнијих у Немачкој и укључује успомене на свог оснивача Карола В. (иелкија). Црква је два пута горела, постојао је само округли део и предњи део, какав је био у време Карола В (елкија). Погледавши споља цркву, чији лик није толико величанствен колико је прилично потресан за своју старину, отишао сам у сакристију, тражећи да ми покаже ризницу (…) за шта седам пољских злота плаћа."
(Цитат из: Гродзиска, Каролина (ур.): Виктор Копффов опис Брисела, Ахен (…). У: Годишњак научне библиотеке Пољске академије наука и Пољске академије наука у Кракову Р. 45 (2000)).
Требало би поменути да то није била мала сума јер исти путник и у Ахену раскошну вечеру Витх "Девет тањира близу један уз другог, са пола флаше рајнског вина" само је платио 4 пољска злота.
Посета Катедрали у Акивзгранију
Ту је улаз у Саборну цркву бесплатно а главни део храма обилазимо сами.
Ако желимо да фотографишемо, треба да купимо дозволу на шалтеру за информације иза 1.00 Еуро.
Радно време и дани
Катедрала је отворена сваки дан (јануар - март: 7:00-18:00, април - децембар 7:00-19:00) међутим за посетиоце: од понедељка до петка од 11:00 часова, док викендом од 12:30. Катедрала је затворена за посетиоце током посебних миса и догађаја. Вреди унапред проверити да ли је планирано било какво затварање током нашег боравка.
Ако желимо да посетимо и виши спрат на коме се налази престо Карла Великог, морамо учествовати у организованом обиласку – са водичем и унапред заказати термин на шалтеру информација (преко пута улаза у ризницу). Цена улазнице са водичем је трошак 4,00 евра. Трајање је око 45 минута.
Обиласци са водичем: од понедељка до петка у: 11:00, 12:00, 13:00, 14:30, 15:30 и 16:30 (лети додатно у 17:30), викендом у: 13:00, 2 поподне, 15, 16 и 17 часова
Разгледање на енглеском језику се одвија сваког дана у 14:00 часова.
Вреди запамтити да је катедрала на листи светске националне баштине УНЕСЦО.