Августов маузолеј (у власништву Маузолеа Ди Аугуста) у Риму, то је један од најважнијих успомена на августиново доба, односно на период када је моћ Вечни град вежбао Октавијан Август. Гробница је подигнута као место сахрањивања владара и чланова његове породице.
Споменик, који и данас импонује својом величином, преживео је до наших времена у веома крњем облику. ИН 2022, након вишегодишњег реновирања, објекат је поново стављен на располагање туристима.
Августов маузолеј у антици
године подигнут је Августов маузолеј 28 п.н.е. од стране конзула Гај Јулије Цезар Октавијан, касније први римски цар Октавијан Август. Био је то један од првих великих грађевинских подухвата који је извео овај владар који је себе тако називао нашао је Рим од цигле, и оставио би га у мермеру. Монументални маузолеј у време изградње била највећа гробница у целом римском свету и тако остао до краја царства. Није га чак ни надмашио Хадријанов маузолеј (садашњи замак Св. Анђела), који му је у најбољем случају изједначио по величини.
Гробница је стајала на северној граници Марсовог поља, у светој области између ул. Виа Фламина (модеран Виа дел Цорсо) и обалама Тибра. Једини улаз био је на јужној страни према Цампус Мартиус.
Многи чланови су сахрањени у маузолеју Јулио-Клаудијева династија. Први је вероватно био царев омиљени нећак Марко Клаудије Марцел умро у 23. п. н. е. Следећи су били: Марко Агрипа (познато из помена у Пантеону), Друзус старији и унуци Октавијанови Гај Цезар иЛуције Цезар.
ИН 14 година у маузолеју је сахрањен и сам цар. Зграда је носила назив Аугустеум, званично место његовог богослужења. После Августа у гробу су почивали: Друзус Млађи, жена Ливија, Тиберије (римски цар, Октавијанов наследник), Агрипина старија, Клаудије Нерон и Друзус (браћа цара Калигуле), Калигула (римски цар), Клаудије (римски цар) и Поппаеа Сабина. Покојник у 98 година цара Нерва (више не припада Јулијанској династији), иако постоје индиције да је у поч 3. века пепео је такође стављен у гроб Јулиа Домна, царева жена Септимије Север.
Архитектура
Данас не можемо са сигурношћу да кажемо како је Августов маузолеј изгледао у време свог процвата. Објекат је изграђен на кружном плану пречника цца 87-89 м. Језгро зграде је било од бетона и вулканског туфа, а зидови су били украшени травертином (белим кречњаком) који није сачуван до нашег времена. У самом центру маузолеја стајао је приближно високо 44 м стуб са главном погребном комором унутра. У њему је највероватније почивао Октавијан Август, а можда и не само он – подсетимо да су у старом Риму тела покојника спаљивана, а у гробницама су чуване само украшене урне са пепелом.
Главна комора је била окружена још једном гробном просторијом у виду кружне амбуланте са три нише. Подручје гробнице је било окружено узастопним кружним ходницима са зидовима обложеним травертином. Цела ствар је била уоквирена зидом дебљине 25 мкроз који је водио ходник од улаза до прве кружне амбуланте. Са спољашње стране маузолеј је био окружен високом кулом 12 м спољни зид обложен травертином. Укупно, структура се састојала од пет прстенова зидова који окружују централни стуб.
Већа мистерија је изглед горњег, неочуваног дела зграде. Из белешки св. 7 п.н.е. антички географ Страбон знамо да је горњи део маузолеја био у виду масивне хумке обрасле дрвећем, на чијем је врху била бронзана статуа првог цара. Хумка је требало да буде покривена белокаменом подлогом, односно грађевином која је делимично очувана до данас. Иако Страбон представља хумку као једнообразну хумку, историчари имају тенденцију да тврде да је насип прекривен дрветом окруживао кружну надградњу која данас не постоји.
Постоје различите хипотезе које објашњавају избор једног или другог облика маузолеја. Најједноставније објашњење је да је направљен по узору етрурске колибе (тумулус). Друге теорије су да је постојала хумка подсетити на гробове подигнуте у хеленистичкој Азији. Можда је чак и модел био његова несачувана гробница Александар Велики у Александрији (нажалост, ниједна слика о томе није сачувана до нашег времена).
Такође је могуће да је Август наредио подизање грађевине која се односила на хумке тројанских принчева. То је због чињенице да је цар градио мит о оснивању своје породице као потомака избеглица из Троје. Проблем је, међутим, у хронологији, уосталом, Октавијан је у време изградње маузолеја био „само“ конзул, а Вергилије тек је почео да пише, што ће трајати много година Енеиде. Можда је, међутим, већ тада будући цар тачно знао какво ће наследство оставити за собом?
Такође је вредно напоменути да су улаз у Августов маузолеј био фланкиран са два обелиска од црвеног гранита. Преживеле су до наших времена, али се данас налазе и на другим местима у Риму - једно се налази код базилике Св. Трг Куиринале (у власништву Пиазза дел Куиринале). После Августове смрти, са обе стране улаза су окачене бронзане плоче са његовим највећим достигнућима, које је и сам цар ставио у своју аутобиографију. Дела божанског Августа (лат. Рес Гестае Диви Аугусти).
Посетом Капитолски музеј, тачније Табуларијум, не пропустите једну од сачуваних погребних урни која се раније налазила у маузолеју. Припадало је Агрипина старија, Калигулине мајке, а у средњем веку се користио као мера за кукуруз.
Даља историја Августовог маузолеја
Судбина маузолеја након пропасти римског света била је бурна. Вероватно су први пут опљачкани 5. веккада су готска племена упала у град. ИН КСИИ век права на земљиште преузела је породица Колона, чији су представници преобразили некадашњу гробницу у утврђену тврђаву која је била њихово седиште. Међутим, тврђава није постојала дуго – вероватно већ у 1241 уништила га је папина војска Григорије ИКС. Током наредних векова, срушена грађевина је коришћена као каменолом из којег се скупљао вредан травертин. За то време цео крај је био зарастао и више је личио на дивљи врт него на место сахране првог римског цара.
ИН 1354 тело је спаљено у маузолеју Цоли ди Риензо, вођа Народне револуције у Риму који је себе назвао последњи трибун римског народа. ИН КСВИ век права грађења откупила је породица која живи у комшилуку Содерини. На врху некадашњег маузолеја направили су величанствене вртове, а у просторијама испод чували су збирку античких скулптура.
Пола Осамнаести век предмет је пао у руке једног португалског аристократе. То га је претворило у амфитеатар у коме је и организован емисије бикова. У наредном веку, права на зграду преузела је Црквена држава и ту основала позориште. Од 1907. до 1936. године на бази маузолеја изграђена је концертна сала позната широм Европе, тзв Аугустеокоји би могао да прими 3.500 гледалаца.
ИН 1936. године започета је велика реконструкција читавог простора, са циљем да се разграничи монументални трг Пиазза Аугусто Императоре. Његова централна тачка је требало да буде древни маузолеј окружен модерним зградама. Једна од кључних претпоставки реконструкције била је враћање гробнице у њен антички облик – у ту сврху срушени су готово сви средњовековни и модерни елементи, укључујући и гвоздени кров концертне сале. Вероватно је сав овај напор уложен у једну сврху – оснивач фашистичког покрета је требало да почива у некадашњем Августовом маузолеју после његове смрти. Бенито Мусолини (који је себе сматрао новим царем).
Посета Августовом маузолеју
На тргу ћемо наћи Августов маузолеј Пиазза Аугусто Императоре. Споменик се налази испод нивоа улице, на првобитној висини. Донедавно је порушена гробница Октавијана Августа била запуштена, била је у опасности да се сруши и на њу се могао попети свако. ИН 2016 покренут је вишегодишњи пројекат реновирања споменика и његовог претварања у туристичку атракцију. Радови су завршени у првом полугодишту 2022 а данас је Августов маузолеј отворен за посетиоце.
Ажурне информације о правилима посете, времену улаза и ценама улазница можете пронаћи на овој страници.
Библиографија
- Аманда Цларидге:Рим. Оксфорд: Окфорд Университи Пресс.