Од резервата Бека до Пуцка - део бициклистичке руте ЕуроВело 10

Протежући се дуж целе пољске обале ЕуроВело 10 европска бициклистичка рута добро је познат љубитељима дугих путовања бициклом. Комплетну мапу руте можете пронаћи овде.

Међутим, не морамо да га завршимо да бисмо упознали чари пољског приморја. У нашем чланку смо описали кратак фрагмент који се може обрађивати у једном дану (на оба начина). Прва половина руте је такође лака за мање искусне бициклисте, а деоница од Рзуцева доле Пак треба да задовољи аматере интензивнијег напора.

Можемо се вратити возом са последње тачке на рути, приморског места Пуцк. Предложеном рутом можемо ићи и пешке.

ФОТОГРАФИЈЕ: Насеље ловца на фоке - Рзуцево.

Резерват Бека: приморске солане и уточиште за птице

Почећемо наше путовање са Природни резерват Бекакоја се утврдила на муљевитим пашњацима на ушћу реке Реда. Резерват се налази на месту тзв Кашупски меандаркао што је дефинисано ушће источног краја ледено-ивичне долине Леба-Реда до Затоке Пуцке. Глацијална долина настала је током последње глацијације, цца. 10-11 хиљада године по водама које теку испод глечера.

Резерват обухвата слане ливаде преплављене морем (приобалне солане), у којима су смештене многе врсте птица. Сасвим недавно (још педесетих година прошлог века), на ушћу реке, постојало је рибарско насеље Бека, које је прогутало море.

У соланама се пасе и стока – у пашној сезони, која по повољним временским приликама почиње у мају и траје до средине октобра, задржава се на ливадама код 100 животиња.

Целом дужином трасе која пролази кроз резерват постављене су едукативне табле са којих ћемо сазнати више о локалној флори и фауни. Само запамтите да не скренете са означене стазе.

Неке од птица које се налазе у резервату: вијун, црвенкап, обична шљука, скакавац, ждрал.

У Беку сваке године долази много посматрача птица које се лако препознају по дугим сочивима. Посматрање обичних посетилаца није најлакше, јер птице најчешће лете високо изнад земље или се држе далеко од стазе. Ако желите да их боље погледате, предлажемо да са собом понесете двоглед.

ФОТОГРАФИЈЕ: На путу до резервата Бека

Понекад се дешава да у резервату не видимо превише птица. У овом случају можемо за тренутак скренути са трасе и кренути на запад, према граду Реда (пут води истоименим током). Довољно је доћи до места са координатама 54.635743, 18.439196 и пратити трасу према западу – нека од стада живе у пољима поред пута.

Како доћи до резервата Бека можете прочитати овде.

ФОТОГРАФИЈЕ: Поља уз реку Реда

Ослонино: пристаниште, плажа и успавано село

По изласку из резервата Бека, наћи ћемо се у Морској улици у коју идемо Кућиште. Нажалост, пре него што стигнемо тамо, нећемо чекати много занимљивих погледа.

Ослонино је мало кашупско село које се може похвалити малом пешчаном плажом и пристаништем. Сваке године локална смештајна база ће се ширити.

На улазу у град проћи ћемо преко стогодишње куће сеоског челника, а затим и традиционалног салаша (десно), који је сељак украсио историјском опремом. Лако их је препознати по жуто-црној кашупској застави.

Ослонино је популарна станица за многе људе који шетају бициклистичком рутом. Овде је продавница, а у сезони ћемо и појести нешто на брзину и топло.

Пристаниште у Ослонину је мало, али може бити лепо место за кратак одмор. Изузетак су нерадни дани. Лак приступ обали значи да многи људи поричу своје чамце на пристаниште и биће нам тешко да се стиснемо између њих.

На улазу у пристаниште постављене су едукативне табле које описују историјско рибарско село.

Рзуцево: авенија липа, неоготички замак и штала

По изласку из Ослонина крећемо према Рзуцеву. Оба града имају јединствен однос живописна алеја липауз које се налази безброј древних стабала. Према локалним причама, требало је да их посади сам краљ Јан ИИИ Собјески приликом посете приморју.

По доласку у Рзучево, одмах ћете видети неоготички замак 1840. годинеу којој данас послује хотел Јан ИИИ Собјески. Зграда је изузетно добро одржавана и у великој мери контрастира са суседним блоковима. Непосредно иза замка налази се хотелска штала у којој можемо видети неговане коње. Поред замка је мали парк, а након спуштања на обалу наћи ћете и пристаниште.

Ципел Рзуцевски: праисторијско насеље ловаца на фоке

Идемо даље, после неколико тренутака улазимо Рзучевски ртгде у давно прошла времена (5-2 век пре нове ере) налазио се насеље ловаца на фоке. Трагови насеља откривени су сасвим недавно, год 1894. године, а од тада је спроведен низ археолошких истраживања, захваљујући којима је било могуће сазнати више о праисторијским становницима ових крајева.

Наравно, ниједна зграда није преживела до нашег времена, али је на том месту направљен мали музеј (Музеј кашупских викендица) са археолошким налазима. Информације о радном времену и ценама улазница можете пронаћи на овој страници.

Културни парк је основан у области Рзуцевског Ципела Насеље ловаца на фоке. У оквиру пројекта реконструисане су реплике колиба (укључујући шаманску колибу), радионица и тотема. На брду, непосредно иза музеја, изграђена је осматрачница са које се пружа поглед на непосредну близину и околину панорама полуострва Хел.

Кроз шуму и дине до Пака

Приступ од резервата Бека до Рзуцева водио је правим путем и требало би да га лако покрију чак и мање искусни бициклисти или породице са малом децом.

Много тежи део руте води од Ципле Рзуцевског до Пака. Након преласка кроз шуму, мораћемо да уђемо у дину, а затим на излет преко неравног терена (понекад ћемо морати да идемо узбрдо). Рута се протеже уском траком између пољопривредног земљишта и обале и пружа угодан поглед на неколико тачака.

ФОТОГРАФИЈЕ: На путу за Пак

Пажња! Овај део може бити тежак за људе који свакодневно не возе бицикл по неравном терену (нарочито по врућем дану јер је терен изложен). На овој рути случајно смо срели недељне бициклисте који су кренули из Пука ка Гдињи и, најблаже речено, издржали недаће овог путовања.

Пак - последња тачка на рути

Последња тачка на предложеној рути је Пук. Пријатан градић који је у летњој сезони крцат гомилом туриста.

По доласку до места можемо отићи до рибарске луке да се одморимо и посетимо једну од кафана. Још се нисмо разочарали Штранд кафана, где се у модерном облику служе рибља јела.

Постављени су у луци споменик са бистом генерала Јозефа Халеракоји симболизује венчање Пољске са морем. 10. фебруара 1920 Пољска војска, на челу са генералом Халером, преузела је вечни посед пољског мора.

Идући према центру града, вреди обратити пажњу на споменик на коме је приказан капар пак у ношњи з. КСВИ-КСВИИ века, која је била постављена на бедем сада угашене тврђаве Пуцк. Није сваки туриста који посети приморски град свестан да је некада постојала лука налик тврђави опасана зидинама, где је краљ одлучио да Зигмунт Август била је стационирана краљевска приватна флота. Корпори су се називали чланови посаде наоружаног трговачког брода који су третирани као краљевски војници. Пак је стога био прва војна лука Републике Пољске.

У току Северног рата на пола пута КСВИИ века, познатији као "шведски потоп", тврђава је три пута одбила шведску опсаду. Био је то једини померански град-тврђава (осим моћног Гдањска) који није подлегао трупама којима је командовао Цхарлес Густав.

Из тог периода до нашег времена није сачувано готово ништа. Једини реликт старих утврђења је урбанистички распоред старог града. Последњи мост који повезује савремени пак са некадашњом утврђеном луком је готски фараон светих апостола Петра и Павла, у чијој унутрашњости се налазе сачувани споменици датирани из КСИИИ до КСВИИИ века.