Помозите развоју веб локације, дељење чланка са пријатељима!

Главни град Црне Горе многи туристи називају најружнијим главним градом Европе. Заиста, у Подгорици нема много споменика, али због своје локације град се може показати као добра база за излете у мање познате крајеве земље.

Подгорица – назив града

Име се односи на брдо названо североисточно од центра Горица (сада место за шетњу становника града). Занимљиво 1946. године престоница је добила име Титоград, у част лидера социјалистичке Југославије Јосипа Броза Тита. Овакво стање се наставило до 1992. године.

Подгорица - кратка историја града

Због свог положаја, околне равнице су биле насељене још у праисторијско доба. У антици је највеће од локалних насеља било Доцлеа. У почетку илирски, а потом римски, град је имао неколико хиљада становника (према неким изворима, у њему је на свом врхунцу могло живети и до десет хиљада људи). Занимљиво, Доклеа није била велика - студије скрећу пажњу на релативно велику густину насељености. Након пада Римског царства, град је задесило неколико тешких катастрофа.

На крају, после бугарско-византијског рата, становништво је напустило порушено насеље и преселило се у Рагуза (сада Дубровник) или оближње словенско насеље Рибница. Данас овај други град познајемо као Подгорицу. Налазила се у границама Рашке државе, касније назване Србија. У 15. веку био је под турском окупацијом неколико стотина година. Тада се промијенио карактер Подгорице, она је од трговачког града претворена у утврђену тврђаву. У деветнаестом веку улази у састав независне државе Црне Горе. У међуратном периоду била је у границама Краљевине Југославије.

Други светски рат донео је огромна разарања. Град је редовно бомбардован - као резултат непријатељстава, скоро трећина становника је убијена. Тада је (а не током земљотреса 1979. године – како тврде неки водичи) велики део историјских грађевина уништен.

Након завршетка рата Црна Гора је ушла у састав социјалистичке Југославије. Тито је одлучио да престоницу Социјалистичке Републике Црне Горе пренесе са Цетиније у Подгорицу (Цетинија се сматрала превише „традиционалистичком“). То је довело до брзог ширења града, али и до губитка његовог историјског карактера. Након референдума 2006. Подгорица је постала сједиште црногорске владе (предсједник је, међутим, на Цетинији).

Подгорица - атракције и разгледање

Нема много смисла проводити цео дан истражујући Подгорицу. Због чињенице да се неколико споменика налази на великој удаљености један од другог, најбоље је доћи овде сопственим аутомобилом. У супротном, можемо се ограничити на кратку шетњу по центру.

  • Саборни храм Васкрсења (Саборни храм Христовог Васкрсења) - Налази се на раскрсници Московске и Далматинске улице. храм нема статус споменика, али је по нашем мишљењу најлепша грађевина у граду и морате га видети када га посетите. Њена изградња је започета 1993. године, а завршена је 2014. Цркву карактерише необичан (што се тиче православља) фасада, према историчарима уметности, мислећи на католичку катедралу Св. Трипуна у Котору. Унутрашњост је прекривена бројним фрескама. Аутомобил можемо оставити бесплатно у близини катедрале (одавде имамо око 1,5 километара до центра).
  • Палата краља Николе И (Дворац Петровића, ул. Џона Џексона) - Некадашња резиденција јединог краља Црне Горе данас функционише као галерија модерне умјетности. Палати би несумњиво могла бити потребна реновација, али радови представљени унутра су међу највреднијим у земљи. Галерија је отворена од понедељка до суботе, од 08.00 до 20.00 (субота од 10.00 до 14.00). (ажурирано септембра 2022.)
  • Рушевине замка - Пронађени су остаци старих објеката (фрагменти зидова приземља). на ушћу ријеке Рибанице у Морачу. Уобичајено се претпоставља да се ту налазио словенски град Рибаница, а неки истраживачи покушавају да га повежу са римском постајом Бирзиминијум. Стазе које воде до брда су недавно реновиране. Под рушевинама се налази и мали бар.
  • Торањ са сатом (Сахат-кула, Трг Бечир Бега Османагића) - Сматрана експонатом града, ниска, камена кула подигнута је у 17. веку. Мештани са поносом истичу да је оригинални сат донет из Италије. Споменик је недавно реновиран, али до сада није био отворен за јавност.
  • џамије – У граду живи више од 10 одсто муслимана. За време отоманске окупације постојали су планови да се неколико хиљада Алахових следбеника пресели из Албаније у Подгорицу, али они никада нису реализовани. Две историјске џамије (које још увек користе верници) налазе се јужно од центра. Стародогањска џамија (буквално Староградска џамија) налази се у улици Гојка Радоњића 42. Саграђена је у 15. веку (понекад се назива и Скендер Чауш џамија), обнављан више пута током година, изгубио је свој првобитни карактер. Други храм је удаљен 400 метара. Османагић џамија (Џамија Османагић) саграђена је вјероватно крајем 18. вијека (нису сачувани документи или натписи који би потврдили датум завршетка градње) и уништен је током бомбардовања. Само је висока мунара остала нетакнута, остали су подигнути из рушевина тек 1997. године.
  • Мостови - Два најпознатија моста овде представљају различите стилове и епохе. Мали камени Стари мост на Рибници (Стари Мост на Рибници или Аџи пашин мосту) подигнут је у 18. веку. Неки историчари спекулишу да је у древним временима можда постојао мост који су изградили Римљани. Занимљиво, у изузетно топлим летима Рибница пресушује. Око 800 метара даље протеже се преко реке Мораче висећи Миленијумски мост. Пуштена је у употребу 2005. године током прославе Дана државности (13. јула). Годину дана раније у близини је подигнут споменик руском барду Владимиру Висоцком (око Булевара Јована Томашевића и Московског Моста). Био је то поклон граду од московских власти.
  • Паркови - У пролеће и лето дрвеће покрива многе постсоцијалистичке зграде које унаказују град. У малом центру постоји неколико паркова који мало поправљају укупан утисак о Подгорици. Најпознатије су: Карађорђев парк и у близини Краљев парк (са статуом краља Николе И), која се налази на обали Мораче Његошев парк и Петровић парк.

  • Рушевине Диоклеја (Дукља) - Налази се око 5 километара северно од центра града (локација 42.467464, 19.266727). Црногорци су 2010. године уписали рушевине на листу локација које чекају на разматрање Комисије Унеска. Међутим, нема осећаја да је то био корак претеривања јер од старог, поносног града није много остало. У обрисима темеља налазе се остаци најважнијих грађевина. Данас се у близини рушевина налазе виногради (неки од њих имају мале ресторане).

  • Нијагарини водопади (Водопад на реци Цем, локација: 42.383926, 19.279208) - Око 9 километара јужно од града (подручје аеродрома) можете видети занимљив водопад на реци Цем. У овом тренутку, текућа вода је опрала мали кањон што подручје чини још занимљивијим. Природном куриозитету можете се дивити са обале или са терасе ресторана Ниагара (Ресторан Ниагара). Током врелог лета река пресуши и пејзаж поприма маштовите месечеве форме.

Други

Због чињенице да је Подгорица прилично удаљена од обале и нема много занимљивих споменика, цијене су овдје ниже него на мору. Тако да можете вечерати без превише штете по новчаник, на пример у ресторану Под Волат (Трг војводе Бећир бега Османагића 1) у центру, где се, осим популарних ћевапа, могу дегустирати, на пример, мање познати качамак. У близини катедрале налази се паб ПГ академија пива (Московска 2-9) где можете пробати занатско пиво из различитих земаља.

Суседства

Не баш занимљива Подгорица може постати полазна тачка за неке занимљиве излете у околини. Пре свега, вреди прећи оближњег Скадарског језера (можете користити, на пример, воз или аутобуску линију и сићи у Вирпазари, карта кошта око 1,40 € (ажурирано септембра 2022)). Између језера и града налази се значајно мјесто за историју Црне Горе порушени жабљачки дворац (Тврђава Жабљак Црнојевића). Није далеко од историјске престонице Црне Горе, тј. Цетиње и Национални парк Ловћен (око 35 километара). Одавде је лако доћи до града Никшић (око 50 километара). Одатле можете ићи до историјског манастира Остров. Из Подгорице можете кренути и у тајанствене Проклете планине (Национални парк Проклетије, око 90 километара).

Помозите развоју веб локације, дељење чланка са пријатељима!

Категорија:

Европа