Рубенс је рођен као шесто од седморо деце од адвоката Јана Рубенса.
Рубенс је много путовао и радио, укљ. у Италији (на двору војвода Гонзага у Мантови), у Шпанији, а по повратку у Антверпен постао је дворски сликар надвојводе Алберта и инфанте Изабеле.
Занимљиве чињенице о томе укључују:
1. Контакт са Пољском
Његова судбина је два пута била повезана са Пољском. Први сусрет дешава се 1621. године, када изасланик краља Сигисмунда ИИИ путује у Фландрију да прикупи средства за турски рат, а вратио се са Рубенсовом сликом Силазак са крста, која је поклоњена Калишској саборној цркви.
Међутим, 1624. године краљ Владислав ИВ позирао је Рубенсу за портрет, а слика је била намењена холандској инфанти Изабели Клари Еугенији. Слика је пронађена у Паризу 1914. године.
2. Италија
Током свог путовања у Италију, направио је бројне студије и копије својих слика, што је омогућило да се сачувају, између осталог, једно од касније изгубљених ремек-дела Леонарда да Винчија Битка код Ангијарија.
3. Купци
Његови клијенти су били владари Европе као што су Марија де Медичи, Луј КСИИИ, Цхарлес И од Енглеске.
4. Племићка титула
Сликар у Енглеској добио је титулу витеза.
5. Слава
Након што је стекао славу, сликар је имао толико посла да је велики део оставио својим ученицима (укључујући и најталентованијег Антона ван Дајка).
6. Креативност
Његов рад је имао огроман утицај чак и на сликарство 17. века (углавном у Француској и Енглеској). Убраја се међу најистакнутије колористе.
7. Вешто играње са светлом
Најпознатији је по својој вештој игри светлости и лакоће у употреби разних боја.
8. Дубоко верник
Рубенс је био дубоко религиозан човек који је веровао да свој таленат дугује искључиво Богу. Његова најпознатија верска дела су:
– „Последње Свето Причешће. Фрањо Асишки“,
- „Успење Пресвете Богородице“,
- "Масакр невиних",
– „Вздвижење Крста” и
- "Обожавање магова"
9. Дела
Истовремено, тематски тренд у стваралаштву овог уметника били су актови у којима је изложио каноне. Отуда појам „рубенсовски облици“, односно тела пуна виталности, здравља, изобиља. По овом правцу у Рубенсовом стваралаштву најпознатије су слике „Три грације” или „Париски суд”.
10. Каравађо
Рубенс се обавезао да створи готово верну копију Каравађовог „Загреба”.