Породица вугтаил је велика група птица. Најчешћи у Пољској су сива и жута вулица. Оне су птице селице у нашој климатској зони, први примерци се појављују почетком марта.
Жута вука је веома живахна, енергична птица, која носи много радосног певања и покрета уз прве топле пролећне зраке сунца. Веома је дружељубива птица, што додатно чини присуство чамца веома добрим за пролећно окружење.
1. Жута вуличица је најмања из породице плисова. 16-17 центиметара и око 26 грама тежине су основне димензије птице. Мужјаци су шарене боје са врло карактеристичном жутом доњом страном тела, маслинастим леђима и сиво-зеленим крилима. Женке су веома сличне, једино што их разликује је нижа осветљеност перја.
2. Влаги су птице селице, зимују у Средоземном мору, даље се упуштајући у регионе савана у Африци.
3. Услед широког распрострањења и прилагођавања новим областима настала је велика група подврста плисара, међу којима су: апенинска, иберска, тундра, црноглава вука, жућкаста и жута.
4. Сваке године у пролеће се у Пољску враћа око 400-800 хиљада парова жуте плиске. Током сеобе птица, можете срести и друге плисовке које привремено бораве на нашим просторима. Неки орнитолози сматрају да у нашој земљи живи око 1,5 милиона јединки.
5. Гдањски залив је врло често место где се током пролећних сеоба појављују многе плисовке. Ове птице су ову област одабрале као привремено склониште и тада се могу набројати неколико хиљада на једном месту.
6. За вештог орнитолога, препознавање појединачних подврста није проблем. Мање искусни орнитолози, аматери и ентузијасти, препознаће плисовке по перју.
7. Главно станиште плисова у Пољској су поља и ливаде где се надмећу са шевама за храну.
8. Главна подручја појављивања плисова у Пољској су Виелкополска, Мазовсзе и Долни Сласк. Према истраживањима, популација плисова из године у годину опада, а Пољску насељава 47 одсто целокупне популације.
9. Гнезда плисака гради женка и налази се у рупи земље међу травама.
10. У Пољској, плисовке су под строгом заштитом врста.