Један од кључних догађаја у историји Пољске је крштење које је одлучио да обави Мјешко И. Овај догађај има много теза и мишљења историчара о овој теми су подељена.
1. Званично се у црквеној и државној историографији као датум Мјешковог крштења наводи 966. година, али то није сигуран датум.
2. Крштење је вероватно обављено на Велику суботу, која је падала 14. априла, односно по тадашњем обичају, у ноћи ишчекивања Васкрсења Господњег.
3. Археолошки налази упућују на то да се крштење могло догодити на острву Остров Ледницки, у близини утврде Гњезно, главног седишта породице Пјаст. Ту је пронађен базен за крштење, у који је лако могао да стане и одрасла особа. Верује се да је његов двор крштен заједно са кнезом. Постоје и тезе да је крштење могло бити у Прагу или Познању и да је, према Јержију Довијату, то био Регензбург. Међутим, многи истраживачи одбацују ове тезе јер нису поткрепљене никаквим доказима, већ само претпоставкама.
4. Према изворима, његова супруга Добрава Пшемислидка наговорила га је да га крсти Мјешко И.
5. Постоји и теза да је Мјешко И требало да одлучи да се покрсти од стране Чеха како би спречио немачку експанзију.
6. По мишљењу многих историчара, Мјешко је крштен јер је желео да уведе једнообразну религију као државотворни фактор и да му је намера била да ступи у равноправан однос са хришћанским владарима Европе.
7. Према многим изворима, крштење је резултат савеза који је Мјешко закључио са хришћанским чешким двором.
8. Постоји много хипотеза о имену Мјешковог кума. Према Јану Длугошу, звао се Миецзисłав. Међутим, ова хипотеза је одбачена као неоснована. Најчешће се доказивало да се кум звао Дагоберт. Ова хипотеза се заснивала на запису тзв Дагоме иудек. Према Јерзи Довиат-у, кум је био бискуп Регенсбурга, Михал, па се кум звао Михал, а Мјешко је био његов искривљени облик. Све хипотезе је критички одбацио Герард Лабуда, који је тврдио да је принц имао само једно име, а значење имена није могло никоме да се објасни.
9. Као резултат крштења кнеза, на територији пољске државе успостављена је класична монархијска црква.
10. Крштење је такође покренуло процес христијанизације који је направио велики напредак у годинама које су уследиле и довео до усвајања већине становника хришћанске религије. Католицизам као религија већине Пољака је опстао до данас.
11. Овај догађај укључио је насталу пољску државу у политички и културни круг латинске Европе. Захваљујући доласку првих мисионара, започео је процес усвајања западних политичких и културних образаца, односно политичког и административног устројства државе, правног система, обичаја, писма и латинског као службеног језика. Било је потребно много година, али је за последицу процес довео до прилагођавања Пољске западним моделима и обрасцима.
12. Један од ефеката манифестације био је развој грађевинарства и сакралне уметности. Пољопривредна привреда се такође развила и биће привредна грана пољске државе у наредним вековима.
13. Крштење је ојачало Мјешкову моћ и омогућило интелектуални развој.
14. Према историчарима, Јордан је могао бити слављеник који је крстио Мјешка. Стигао је 956. године у пратњи Добраве до Мјешка.
15. Не зна се тачно како је изгледао ритуал крштења. Свакако, Мјешко није изливан само на главу, већ се целим телом уронио у воду – у посебан базен за крштење или једноставно у реку.
16. Није се свима допала одлука Мешка И да прихвати хришћанску веру. У јеврејским и арапским хроникама може се прочитати да су јеврејски трговци жалили због забране трговине робљем уведеном после крштења.
17. У ствари, усвајање светог крштења од стране Пољске је утицало на потоња дешавања у нашој земљи. Да није било овог догађаја, не бисмо зауставили шведски потоп током одбране Јасне Горе, а ни Беч не бисмо растеретили заустављањем муслиманске инвазије на Европу.