Познањ, главни град Велике Пољске, један је од најпосећенијих пољских градова. Овде не долазе само туристи, већ и трговци и привредници, јер је град вековима уско повезан са трговином.
Сајам у Познању, који је годинама популаран, ужива неограничено интересовање посетилаца не само из Пољске, већ и из иностранства. То је једна од најстаријих и највећих изложбених манифестација у Европи. Први сајам је први пут организован 1921. године, а 1911. ту је подигнута Горњошлеска кула поводом источнонемачке изложбе коју су организовали Пруси. Данас кулу краси ажурни торањ на врху, који је симбол Међународног сајма у Познању.
Познањ је несумњиво један од најекономичнијих градова у нашој земљи. Испред раста БДП-а по глави становника је само главни град. Познањ је такође други највећи банкарски центар после Варшаве.
Главни град Велике Пољске лежи отприлике на пола пута између Варшаве и Берлина. Међутим, упркос сличној удаљености од Познања, до Берлина ћемо моћи да стигнемо много брже него до наше престонице…
Вековима је Познањ био претеча на веома старом пољу. Као први град у Пољској, на својим улицама је поставио гасне и електричне фењере. Овде су се појавиле прве електране, банке, бензинска пумпа и електричне трамвајске пруге. У новије време треба напоменути да је Познањ био први пољски град који је имао пуну нископодну аутобуску флоту.
Да ли сте знали да је Познањ једини град који се спомиње у нашој химни?
„Као Цзарниецки до Познања
Након шведске поделе,
За домовину спаса
Вратићу се на море”!
Познањ је град обележен историјом. Ту је настала наша државност, ту је почела владавина владара династије Пјаста. У подруму катедрале у Оструву Тумском у Познању, сахрањена су тела првих историјских владара Пољске, Мјешка И и Болеслава Храброг. Ту је сахрањено и шест других краљева. Управо је Познањ био најважнији град у зору Послкине историје, био је главни културни центар и место развоја хришћанства у Пољској.
Занимљива је чињеница да становници Познања користе специфичан дијалект. Много је позајмљеница из немачког језика, које су у традиционални пољски језик доспеле током пруске поделе која је овде преовладала. Тако у Познању можемо појести чашицу гланце - лепиње са глазуром, пири са гзиком - кромпира са свјежим сиром, провозати се моонсхином - трамвајем или обући кесе - папуче. Један од људи који су користили овај карактеристичан дијалект био је Стари Марич.
Он је лик из популарне радио драме. Програм је емитован у периоду 1983-1999. Године 2001. откривен је споменик Старом Маричу, старцу са бициклом, на северном крају Поłвиејске улице. Човекову скулптуру врло радо фотографишу, како посетиоци, тако и староседеоци Познања.
Говорећи о јелима из познањске кухиње – треба поменути кнедле са гзиком. То је врло једноставно јело чији су главни састојци кромпир - на познањском дијалекту који се зове пиами - и гзик, односно прописно зачињен свјежи сир са кајмаком. Традиционално, пири треба да се кува у јакни. Али то није све када је кромпир у питању! Ово поврће има свој споменик у Познању! Пира је толико важна грађанима да су одлучили да изложе скулптуру са њене стране. Налази се у самом центру парка Јован Павле ИИ, откривен је у септембру 2007. године током Пирландијских дана.
На десној обали реке Варта, 1952. године пуштен је у рад вештачки резервоар воде под називом Малта језеро. Скоро 20 година је једна од најбољих европских стаза за веслање и кану. Око језера се налазе бројне атракције, као што су стаза за санкање и скијање током целе године, модерна стаза за веслање и кану, на којој се одржавају многа такмичења у овим дисциплинама, али и Малтешка купатила, одлична забава на води за Цела породица.
У северном делу града вреди посетити резерват Морашко. Овде је откривен највећи метеорит у Пољској. Био је тежак преко 261 кг. У резервату се налазе кратери, који су настали након пада овог огромног метеорита.