Информације и занимљивости о Науруу, најмањој острвској држави

Anonim

Насељена од стране Микронежана и Полинежана пре најмање 3.000 година, удаљена пацифичка острвска држава припојена је Немачкој 1888, којом су владале Британија, Аустралија и Нови Зеланд под мандатом Лиге народа после Првог светског рата, коју су Јапанци заузели 1942. затим поново владали Британија, Аустралија и Нови Зеланд према Споразуму Уједињених нација до 1966. године. Пуна независност је дошла две године касније.

Науру, раније познат као Пријатно острво, је мала острвска држава у Микронезији у Океанији. Земља покрива површину од 20,98 квадратних километара и има 11.600 становника.

Као чланица Заједнице нација, Наура је била логична станица на краљициној турнеји по Јужном Пацифику 1982. године.

Најближи суседи Науруа су Банаба, Маршалска острва, Микронезија, Соломонова острва и Тувалу.

Сваке године у Науру дође само око 200 туриста.

То је једно од три велика острва фосфата у Пацифику. Друга два су: Океанско острво и Макатеа.

Сједињене Државе немају амбасаду у Науруу. Амерички амбасадор на Фиџију је акредитован у Науруу.

Науру је почео да пати од упорних суша и претпоставља се да су биле узроковане „ефекат пећи“. То значи да кишне облаке одува врели ваздух који се диже из голе, камените унутрашњости острва, што је резултат рударења.

У 19. веку Немачка је анектирала острво као колонију. Науру је касније постао мандат Лиге народа којим су владале Велика Британија, Нови Зеланд и Аустралија након Првог светског рата. Након распада Лиге народа, земља је постала део Уједињених нација када је постала независна држава.

БДП Науруа је 102 милиона долара.

Острво је открио британски морепловац 1798. године.

Науру је најмања острвска држава на свету, која се налази 53 км јужно од екватора и трећа по величини држава на свету, одмах испред Монака и Ватикана. Острво насељавају Микронежани и Полинежани, који су подељени на дванаест племена.

Године 1907. изграђена је деоница ускотрачне пруге од 3,9 километара за транспорт екстрахованог фосфата, који је деценијама био окосница привреде острва.

У земљи не постоје реке, места светске баштине и заштићена подручја.

Залихе фосфата Науруа биле су толико обилне да је у кратком периоду 1960-их, земља имала највећи БДП по глави становника на свету. Нажалост, ове резерве су сада у великој мери исцрпљене.

Више од 71 одсто становништва земље је гојазно, а једино острво које се надвија над Науруом је Америчка Самоа која припада Сједињеним Државама. Гојазност је проблем који погађа већину пацифичких земаља, укључујући Кирибати, Палау, Самоу и Тонгу. Локално становништво је генетски предиспонирано за гојење. Просечан грађанин Науруа има БМИ између 34 и 35. Нормалан светски просек је између 18,5 и 24,9.

Науру никада није освојио медаљу на Олимпијади.

Дизање тегова је национални спорт у Науруу.

Већина острвљана говори енглески.

2000. године председник Науру је покушао да изнуди 10 милиона долара од америчког Министарства финансија. Написао је писмо тражећи новац и рекао да ће заузврат реформисати банкарски систем.

Науру је 90-их постао порески рај и нудио је пасоше странцима уз накнаду. Свако је могао да отвори лиценцирани банковни рачун у земљи за 25.000 долара, без икаквих других услова 1990-их. Лабави банкарски закони земље дозвољавали су странцима да отворе рачуне у Науруу, што је омогућило прање новца. Руска мафија је преко Науруа успела да опере више од 70 милијарди долара. Науру је 2003. године увео уредбу за спречавање избегавања пореза, што је довело до одласка страних средстава из земље.

Званични језик и језик који се највише говори у већини домова на острву је посебан дијалект пацифичког острва познат као науруан.