Бање Диоклецијанове биле су последње царске терме изграђене у Риму и уједно и највећи термални комплекс антике то може да задржи 3000 људи. Покривале су површину од цца 13 хектара а саграђени су на брду између Ескилина и Квиринала Минимално.
Импресиван део главне зграде комплекса је опстао до нашег времена захваљујући трансформацији у Базилика Госпе од анђела и мучениказа чији је дизајн био одговоран Мицхелангело. У овом храму налазимо два незаборавна дела Игор Миторај - монументална врата и мермерна скулптура главе Јован Крститељ.
У нашем чланку укратко смо представили судбину комплекса и описали његове остатке који се могу посетити или видети. Међу њима су две цркве, савршено очувана грађевина која је неко време служила као планетаријум, фрагменти спољног зида и једно одељење. Мусео Назионале Романо, који се налази у некадашњем манастиру подигнутом на остацима терми.
Историја
Бање Диоклецијана у антици
Највећа римска купатила саграђена су на прекретници 3. и 4. век, када су царством већ владала четири владара (тетрархија), али ниједан од њих није стално боравио у Вечном граду. Земљиште за изградњу новог комплекса купио је цар који је владао западним делом царства Максимијанкоји је дошао у Рим у 298 година. Званична инаугурација комплекса и његова посвета Диоклецијану одржана је између 305 и 306, што значи, да је градња трајала само седам-осам година!
Архитектонски, Диоклецијанова купатила су пратила распоред Каракалиних купатила, али су била импресивнија. Цео комплекс је изграђен на правоугаоном плану са димензијама 376 са 361 м и покривала је површину од цца 13 хектара, а припреме за почетак градње захтевале су сравњивање целог округа са земљом.
Главна зграда са димензијама била је централни део комплекса 244 са 144 м. Овде су се све просторије за купање налазиле дуж једне осе. Гледано са југозапада, били су:
- топло купатило (цалдариум),
- мања просторија са топлом водом (тепидаријум),
- одлична просторија за хладне купке (фригидариум),
- Отворени базен (нататио) са површином од цца 4.000 квадратних метара.
Преостале помоћне просторије, као што су гардеробе и вестибуле, налазе се симетрично око њих. На пример, два палестера, или дворишта за вежбање окружена портицима, фланкирала су салу фригидаријума.
Цео комплекс је био ограђен спољним прстеном зидова, са просторима за павиљоне, фонтане и ексхедере усмерене ка унутра. Простор између спољашњег зида и централне зграде заузимали су баште и стазе за особље. Главни улаз је био на североисточној страни, али овај зид према центру града добио је монументалнији облик. Њен централни део је била екседра подигнута на вештачкој платформи (отворена, полукружна ниша, њен облик сада прати квадрат Пиазза делла Репубблица). Оба краја су била фланкирана зградама библиотеке, а иза њих су биле додатно округле просторије налик Пантеону, које су у разним условима опстале до нашег времена (у једној се данас налази црква Светог Бернарда).
Вода у терме се снабдевала преко аквадукта Акуа Марциаа затим ускладиштена у цистерни која се пружала директно испод екседре.
У изворима из 5. век налазимо податак да је тада Диоклецијаново терме могло садржати цца 3000 људишто даје повода за претпоставку да би у њиховом врхунцу могли стати много више! Бање су коначно напуштене након најезде Острогота ВИ векакоји је упропастио аквадукт снабдевајући комплекс водом.
Микеланђелово последње велико дело
Упоређујући Диоклецијаново терме са многим споменицима који се налазе у срцу града, тешко је не стећи утисак да се судбина према њима понашала љубазно. ИН КСВИ век централни део главне зграде је још увек био у добром стању, а зидови зграде (укључујући и салу фригидаријума) досезали су до свода. Занимљиво је да је слична ситуација била и са зидом који окружује локацију, укључујући и монументалну екседру.
И поред релативно доброг стања очуваности, остаци терми нису практично коришћени, иако су ту своје услуге, по свему судећи, пружале даме лаког морала. Зашто се то догодило, тешко је рећи, али је у то време тај крај био рурални и био толико удаљен од центра да нико није одлучио да га претвори у утврђену резиденцију (таква је била судбина, на пример, Марцеловог позоришта).
Рођена је идеја о коришћењу древних остатака у верске сврхе КСВИ век у глави духовника по имену Антонио дел Дуца. Са њим је успео да дође до папе Пије ИВкоме се допала идеја да се паганска грађевина претвори у цркву. Нови храм је требало да буде посвећен хришћанским мученицима који су, по предању, страдали током ропског рада на изградњи терми. Уз цркву је на остацима комплекса била предвиђена изградња манастира за картузијански ред.
Коначна одлука о имплементацији концепта донета је године 1561. године. Добио је задатак да припреми пројекат Мицхелангелокоји у то време био је у осамдесетим годинама, мада су свакако разматрани и други кандидати, јер су скице сачуване до нашег времена Донато Браманте и Балдассаре Перуззи.
Приликом пројектовања базилике, ренесансни визионар је планирао, по правилу, да сачува постојеће структуре. Храм по његовом пројекту представљао је грађевину на плану грчког крста са три улаза која одговарају трима очуваним фасадама (од којих је само једна сачувана до данас). Језгро нове базилике био је фригидаријум, а у југозападно крило укључен је тепидаријум, који је најочуванији од свих просторија. Најгора судбина задесила је калдаријум, који је у то време био у лошем стању – код њега је сачуван само зид апсиде, који је служио као спољна фасада улаза. Међутим, Микеланђело није доживео да буде завршен, а ученик је наставио посао након његове смрти Јацопо Дел Дуца, који је уједно и синовац Антонија, покретача пројекта.
Изглед базилике данас се, међутим, разликује од првобитне верзије. ИН 1749. годинеповодом предстојеће године јубилеја храм је обновљен према пројекту Луиђи Ванвителикоја је променила оријентацију за 90 степени, унутрашњост украсила додатним стубовима (имитирајући античке) и додала певницу са апсидом. Ова последња промена је повезана са рушењем значајног фрагмента очуване фасаде отвореног базена Нататио. Током векова, унутрашњи украси су се такође мењали, што је Микеланђелов прилично строг оригинални распоред трансформисао у храм пун сјаја.
Убрзо након што је почела изградња базилике, почели су радови на картузијанском манастиру, који је изграђен од остатака терми, али је превазишао првобитни ток спољног зида. Имао је два манастира. Мањи је подигнут на месту отвореног базена нататио и заузимао је око 1/3 њене површине. Већи се зове по Микеланђелу, али је његова изградња почела након смрти архитекте.
ИН 1575. годинекада је већ седео на Петровом престолу Григорије КСИИИ, неке од просторија некадашњих терми, које монаси не користе, претворене су у папске магацине у којима се чувало жито и уље.
Трагом Диоклецијанове терме
Остаци термалног комплекса су у близини станице Рома Термини а сваки дан их пролазе гомиле људи. До њих можемо доћи метроом (силазимо на станицама Репубблица или Термини) или до њих пешице из центра улицом Виа Назионале (запамти да води узбрдо).
Гледајући карту, лако је уочити да данашњи распоред улица лабаво прати првобитни план древног спољног зида, чији су остаци сачувани и сакривени у разним оближњим ћошковима и пукотинама.
Пиазза делла Репубблица (Трг републике)
Шетњу ћемо започети разгледањем Трга Републике који иде све до 1960 био позван Екедра Скуаре. Иако на њему нису сачувани антички трагови, његове полукружне грађевине савршено прате план античке екседре, која је део западног спољног зида.
Данашњи облик трг је добио током велике трансформације читавог насеља извршеног на крају КСИКС века. Неколико тренутака раније у близини је изграђена главна железничка станица Рома Термини (преузевши име, као и цео крај, по античким термама), а Рим је постао престоница новостворене уједињене италијанске државе. Нови трг је требало да буде репрезентативни почетак улице која води до самог центра Виа Назионале.
Нажалост, бројни антички остаци су уништени како током изградње станице тако и приликом обележавања трга и Виа Назионале.
Базилика Госпе од анђела и мученика
Затим ће наши кораци бити усмерени ка термама изграђеним на рушевинама по пројекту Микеланђела Базилика Госпе од анђела и мученика (власништво Санта Мариа дегли Ангели е деи Мартири). Њена фасада је задржала свој древни изглед и вероватно је многи несвесни туристи заобилазе, сматрајући да је то још једна римска рушевина.
Пре него што уђемо унутра, вреди обратити пажњу на две ствари. Први је полукружни облик фасаде који у ствари, то је остатак апсиде калдаријума (топле купатила) који више не постоји. Првобитно је ова зграда била приближно исте висине као и данашња фонтана на Тргу Републике.
У унутрашњост воде монументална врата пољског уметника Игор Миторај. Прешавши их, налазимо се у предворју насталом након преображаја најочуванијег дела Диоклецијанове терме, односно тепидаријума, како је названа просторија топловодног купатила, која је повезивала калдаријум са фригидаријумом. Свод предворја подсећа на Пантеон и има чак и окулус, односно отвор је постављен на врху.
Прошавши предворје, наћи ћемо се унутар храма изграђеног у фригидаријуму, односно пространој сали за хладне купке. Ова просторија је задржала свој првобитни распоред, иако је то понекад вредно запамтити од старих, под је био неколико метара испод. Пре него што уђемо унутра, не пропустимо скулптуру која приказује главу Јована Крститеља, коју је исклесао поменути Миторај.
Украси унутар цркве су готово искључиво модерни и немају никакве везе са првобитним изгледом терми. Изузетак су неки од гранитних стубова, који су, због повећања нивоа пода, морали да дограде нове подлоге. Преостале колоне само емитују древне структуре и формиране су у том процесу Реконструкција 18. века.
Приликом посете храму не заборавите да проверите просторију у којој се налазио један од базена фригидаријума у време када су терме радиле. Ова просторија је задржала своје оригиналне засвођене плафоне, а данас се у њој налази изложба која представља историју комплекса.
Из ове просторије улазимо у мало двориште које води у сакристију. Реч је о простору који је некада заузимао отворени базен (нататио), где се види његов фасадни зид очуван до првобитне висине.
Мусео Назионале Романо (Терме диоцлезиано)
ИН 1898 некадашњи картузијански манастир претворен је у Национални римски музеј (Мусео Назионале Романо), чиме се може похвалити најбогатија збирка антиквитета из римског доба. Тренутно су експонати које су сакупили изложени на четири различите локације (најважније збирке могу се видети у суседној Палаци Масимо), а само део збирке је сачуван у Диоклецијановим термама.
Посета музеју пружиће нам прилику да видимо величанствене фрагменте остатака античких купатила. Истина је да је већи део некадашњег манастирског комплекса постао модеран и ништа не личи на античке терме, али у југозападном делу музеја су сачуване аутентичне грађевине.
Међу њима су рушевине огромног отвореног базена нататиокоји је првобитно покривао површину од цца 4.000 квадратних метара. Временом је, међутим, прекривена новијим грађевинама, а до данас је опстао само мали део. ИН Шеснаести век отприлике једна трећина његове првобитне површине подигнута је на квадратном плану са страницама 40 м такозвани Литтле Цлоистер (назван након стварања музеја Лудовишки манастирјер је у почетку ту била изложена колекција која је раније припадала овој породици). Занимљиво, на почетку Двадесетог века чак је било планирано да се сруши како би се открили остаци антике, али се на крају одустало од идеје.
Првобитна дубина базена била је само један метар, а под је био обложен делимично очуваним и данас видљивим карарским мермерним плочама. Са стране фригидаријума, базен је имао величанствену, монументалну фасаду, која је подсећала на зграде римских позоришта. Његов фрагмент, у својој првобитној висини, опстао је до данас. Нажалост, велики део фасаде је уништен током Осамнаести век реконструкција базилике, када јој је додата апсида.
Рушевине тзв Соба ВИИИ о димензијама 44 са 20 м. Од првобитног свода који је првобитно покривао целу просторију, сачуван је само фрагмент бачвастог свода на једном крају, али чак и тако мали комад омогућава да се цени занатско умеће римских градитеља. У овој просторији су изложени декоративни елементи пронађени током радова на ископавању. Просторија ВИИИ се граничи са још две оригиналне просторије: соба Кс служио је као предворје (предворје), а Соба ИКС вероватно је коришћен као гардеробе (аподитериум). Посластица за посетиоце заинтересоване за тему термалних купатила су њихови модели и видео са визуелизацијом комплекса у његовом врхунцу.
Овде је вредно истаћи да остаци терми и налази у вези са њима чине само део целине. Осим њих, током посете музеју, очекују нас и:
- епиграфска изложба једна од најважнијих колекција древних натписа на свету,
- изложба посвећена латинским народима који су насељавали историјску земљу Лација пре оснивања Рима (период од позног бронзаног доба до око 6. век пре нове ере),
- долазећи од почетка 5. век пре нове ере предмета из ратнички гробкоји је пронађен у латинском граду Ланувијуму,
- изложба посвећена римским веровањима (укљ. митраизам),
- Греат Цлоистер са страницама у дужини 100 м (и са унутрашњим отвореним квадратом димензија 80 са 80 м), један од највећих манастира у целој Италији. Понекад се назива и именом Мицхелангелоали је његова изградња почела након смрти визионара. Данас служи као башта и изложбено место где се можемо дивити 400 скулптура, рељефа, олтара, стубова и саркофага. Најкарактеристичнији елемент збирке су монументалне главе животиња пронађене у близини Трајановог форума.
Улаз у музеј је са улице Виале Енрицо де Ницола. Пре него што уопште уђемо у део са улазницама, проћи ћемо поред мале баште са монументалном вазом у средини и разним античким остацима. За мирну посету музеју вреди планирати између 90 до 120 минута.
Осмоугаона зграда
Полазећи од базилике у правцу северозапада, након неког времена долазимо до осмоугаона зграда (ит. Аула оттагона делле Терме ди Диоцлезиано) у сендвичу између улица Виа Цернаиа и Виа Париги. Ова зграда је била део главне зграде, али данас није извесно шта јој је била првобитна намена. Одсуство система грејања може указивати на то да је у њему био мањи фригидаријум.
Конструкција зграде је у веома добром стању, укључујући и бетонску куполу, али су сви украси нестали током векова. Осмоугаона зграда се зове време Планетаријум (пошто је то била функција коју је обављао 1928-1986држећи титулу једно време највећи планетаријум у Европи) или Тхе Миневри Роом.
Тренутно, зграда припада Мусео Назионале Романо и служи као изложбени павиљон. Током година, могли смо само два пута да погледамо унутра, али када сте у окружењу увек вреди проверити могућности уласка.
Св. Бернард у Бањи
Од монументалног зида који гледа на центар града сачуване су две граничне, кружне структуре. Северни је трансформисан према крају КСВИ век ин црква Св. Бернарда (Цхиеса ди С. Бернардо алле терме).
Можемо га наћи на крају истоименог трга, али је толико скривен да га ретко ко примећује, а огромну већину туриста првенствено занима црква Госпе од победе са познатим Екстаза св. Тереза од Бернинија.
Са спољашње стране црква Св. Бернард ни на који начин не подсећа на древну зграду, јер је добила типично модерну фасаду. Међутим, ако прошетамо мало улицом Виа Торино, видећемо древне цигле.
Централни део цркве чини римска ротонда која је у пречнику минијатура Пантеона 22 метара. Тачно је да је и она добила модерне украсе, али је њена унутрашњост задржала првобитни изглед. Унутра се одмах уочавају украси касетне куполе, који се односе на украсе Базилика Максенцијева са римског форума. Црква је позната и по осам скулптура светаца уметника манириста постављених у нишама Цамилло Мариани.
Рушевине бара дуж Виа Цернаиа
Почетни (југозападни) одсек Виа Цернаиа пролази кроз центар некадашњег бара, односно простор који се користио за физичке вежбе. Током радова на ископавању са обе стране улице, првобитни ниво пода овог дела комплекса доведен је на светлост дана. Иако није много сачувано, у околини вреди бацити поглед на подручје ископа, где се могу видети: фрагменти првобитног мермерног пода, темељи апсиде и место где пролази колонада.
Југозападни павиљон спољног зида
Остали крајњи павиљони спољног зида су такође сачувани и видимо га са уличне стране Виа дел Виминале. Тренутно није самостојећа грађевина, јер је повезана са суседним објектима, већ својим полуобличастим делом излази ван линије осталих фасада. Данас се у њему налази ресторан.
Фасада овог древног здања је сада зидана, али је у свом врхунцу била обложена белим штукатурама.
Детаљ спољашњег зида на Виа Гаета
Последњи траг Диоклецијанове терме који смо описали је ток спољашњег зида видљив са улице. Виа Гаета. На јужној страни видимо фасаду некадашње покривене зграде која стоји у углу комплекса, а непосредно уз њу видљиви су остаци плитке екседре украшене колонадом са унутрашње стране.