Рушевине Диоклецијанове палате су познати споменик. Мало ко зна, међутим, да се неколико километара северно од центра града могу видети остаци античког града чији су становници основали савремени Сплит.
Салона (Солин) - историја
Порекло града везује се за племена Илиракоја је имала важну луку на овим просторима. Сматра се да је то било прилично мултикултурално насеље, такође насељено Грцима и досељеницима из Италије. У току ратова које су Илири водили са Римљанима, град је дошао под власт младе римске републике. Салон се помиње у хроници Апијана Александријског "римска историја" - према овом делу, 118. пре нове ере конзул Луције Цецилије Метел је без икаквог разлога објавио рат локалним народима. Међутим, нису одолели, напротив, прихватили су освајача као пријатеља и остали у Салону целе зиме. Ипак, сенат је конзулу дао право тријумфа и дао му надимак Далматинац.
Последњи покушај Илира за осамостаљење догодио се у време тзв Бато устанак (6-9 АД). Побуњеничке снаге су угрозиле Салон, али су град бранили Римљани. Парадоксално, власт окупатора је гарантовала брз развој. Салона је постала главни град целе покрајине зване Далмација. За врхунац развоја сматра се владавина Диоклецијана, који је овде рођен и после абдикације преселио се у монументалну палату подигнуту неколико километара јужно одавде. Претпоставља се да је број тадашњих становника могао достићи 60.000 људи! Салона је такође била важан центар хришћанства. У Другом писму св. Павла Тимотеју, читамо о слању св. Тита, па је вероватно да је био у провинцијској престоници. По предању, први епископ Салоне био је св. Венанције мученик из времена цара Валеријана (према другим изворима био је епископ Делимини, данашњег Томиславграда). Још један епископ - ст. Домнион такође овде пострадао мученичком смрћу.
Град је освојен и разорен за време варварских најезди у ВИИ веку (према средњовековним хроникама, агресори су дошли са подручја савремене Пољске и настали данашња Хрватска). Бегунци су се настанили у некадашњој Диоклецијановој палати и основали град Спалатум (Сплит). Мошти светитеља су изнесене из Салона – неке су отишле у Рим, неке у Сплит. Град је остао у рукама варвара, а потом је дошао под византијску, а потом и хрватску власт. У средњем веку играо је веома важну улогу, поставши место сахране и крунисања неколико хрватских владара. Остаци тог времена су цркве (једна у рушевинама) које се налазе западно од античких грађевина. Сплит који се брзо развијао није давао шансе за оживљавање Салоне.
У 16. веку Млечани су срушили рушевине римског амфитеатра – страховало се да би га за време турске најезде освајачи могли да претворе у бастион са којег ће водити артиљеријску ватру.
Интересовање за древну метрополу се вратило у 19. веку. Изванредан истраживач је овде спровео опсежна археолошка истраживања о. Фране Булић. Управо је он организовао Међународни конгрес хришћанске археологије у Салону 1894. године. У 20. веку објавио је неколико радова о налазима археолог Мирко Цецић.
Салона (Солин) - разгледање
Због огромне површине древних рушевина, добро је провести око 2 сата у њиховој посети. Најбоље је кренути на улазу у Манастирине (близу аутобуске станице). Видећемо, између осталог:
Манастирине
Име највероватније потиче од речи "манастир". Можда су се управо захваљујући њој археолози заинтересовали за ово место у 19. веку (у савремено доба овде су били виногради, а од старог града није било ни трага). Изван градских зидина (у складу са тадашњом праксом одређивања места за некрополе) налази се једно од највећих ранохришћанских гробља које се налази на отвореном. До сада су археолози овде пронашли око хиљаду сахрањивања. У почетном периоду, убијени хришћани су сахрањивани овде илегално - вероватно је земља припадала неким забрањеним верницима непознатим именом.
После Миланског едикта, којим је легализован до сада прогањани култ, овде су почели да се подижу лепо украшени саркофази. Сачувани натписи и рељефи говоре много о почецима хришћанства (нпр. сматрало се за част имати гроб поред славног мученика, славиле су се врлине мртвих, као што су верност браку, библијске сцене и слике светаца били урезани). На једном од ковчега налази се натпис по коме је 614. године сахрањена жена која је са Сирмијумом пребегла у Салон пред најездом Авара. У центру гробља сачуване су рушевине базилике. У почетку је овде изграђена мала капела, којим је помен мученицима (укључујући Св. Домниза и Св. Венанција). Након што су Манастрину опљачкали Немци (Готи), подигнута је нова тробродни храмчија је централна тачка постала некадашња капела.
Црква се звала "храм мученика". Зграда је уништена током најезде Авара, а избеглице су однеле највредније реликвије. Уз зид који окружује некрополу налази се саркофаггде је сахрањен археолог свештеник Фране Булић. Његова сахрана је направљена по узору на два античка саркофага откривена током истраживања и натпис „Хоц ин тумуло иацет Францисцус Булић … серванс реверенда лимина санцторум“ („У овој гробници лежи Франце Булић … чувајући часне остатке светаца“) саставио сам заинтересовани.
Тусцулум
Зграда видљива након уласка у рушевине нема антички педигре. Подигнут је на захтев оца Булића као радно место за археологе и као конференцијска сала за Међународни конгрес хришћанске археологије. Назив се односи на Цицеронову вилу, а сама зграда је направљена по узору на античке грађевине. Данас овде, такође организовано, раде истраживачи који врше ископавања у Салону Спомен соба оца Булића. Иза Тускулума можемо се мало одморити врт и даље маркираном авенијом. Данас се млади Сплићани често одлучују да овде организују свадбе.
Базилике и седиште епископа (Епископски центар)
Одмах испред градских зидина можемо видети рушевине још једне базилике и седиште бискупа. Према археолозима, хришћани су се на овом месту састајали у време прогона (у приватном стану је било мало беседништво). Због тога је, након ступања на снагу Миланског едикта, овај простор изабран за изградњу новог храма. Подигнуто је и седиште епископа, а у каснијим вековима и још две цркве. Из сачуваних рушевина могуће је утврдити ток зидова и одредити распоред и најважније делове појединих храмова (уочавају се полукружне апсиде, а једна од цркава је задржала облик грчког крста).
Нешто даље радиле су терме и купатила. То је вероватно био највећи комплекс ове врсте у граду. Занимљиво је да су благодети топле воде користили и пагани и хришћани - археолози су пронашли крстове исечене на неким каменовима.
"Пет мостова"
Још један од сачуваних предмета је остаци некадашњег петолучног моста. Протезао се преко рукаваца реке Јардо која је некада овде текла. Повезивао је град са приобалним путем. Вероватно је ту био и млин за маслине или радионица ткача или фолијара.
Форум
Центар некадашњег града налазио се на југу данашњих ископина. Састојао се од једног обимног пијаца (форум), позориште и храм посвећен Јупитеру, Јунони и Минерви. Позориште је основано око 1. века нове ере и могло је да прими нешто више од 3.000 гледалаца. Развојем града било је потребно проширити и форум и амфитеатар, што је учињено у доба Диоклецијана. Тада су настали декоративни предворји. Након престанка прогона хришћана, форум је изгубио функцију, а базилика је постала нови центар живота у Салону.
Капључ
Под овим именом се крију остаци најстарије цркве у Салони. Базилика је подигнута још у 4. веку, а посвећена је петорици локалних светаца-мученика убијених у оближњем амфитеатру (то су били свештеник Астерије и четири војника: Антиохијан, Гајан, Павлинијан и Телије). У почетку су били сахрањени на оближњем паганском гробљу, али након што је прогон престао, тела су смештена у нову базилику. Храм је проширен у 6. веку.
Амфитеатар
Можда највећа грађевина паганских салона налазио се на југозападу града. Цела зграда је подигнута средином 2. века нове ере. Имао је амфитеатар три спрата и арена површине преко 2.500 квадратних метара. на публике могао да седне око 17.000 људи. Поред тога је радило храм Немесис. Окупљени су најчешће гледали борбе гладијатора, иако су приказани и како убијају хришћане. Први су умрли у арени епископ Домнион и пет мученика (304. године). Након што су прогони престали, хришћани су обновљени храм Немезиде у капелу посвећену убијенима. Касније су гладијаторске борбе забрањене, али су и даље приказани сукоби са животињама. Тренутно су рушевине амфитеатра, поред Манастирина, један од најбоље очуваних делова Салоне.
Други
Поред амфитеатра, тзв Кућа Параћ то је мали музеј, у којој можемо представити неке од налаза са локалитета ископавања у Салону. Ако будемо имали среће, видећемо студенте археологије како раде на реконструкцији споменика. Важе посебне улазнице.
Са друге стране од аутобуског стајалишта (око петсто метара северозападно - локација: 43° 32'36.7"Н 16°28'30.8" Е) су очуване остаци цркве и мањег хришћанског гробља званог Марушинац. Сахрањен овде ст. Анастасија, једног од ктитора Сплита. Био је занатлија осуђен на смрт јер је насликао крст на вратима куће. Бачен је у воду са воденичним каменом везаним за врат. Био је обожаван као покровитељ ткаља и књижевника. Након пропасти Салона, његови остаци су, стицајем околности, отишли у Сплит, где се и данас налазе.
Салона (Солин) - практичне информације
(од септембра 2022.)
-
Најбоље је доћи у Салон аутобусом линија 1 - од стајалишта ХНК, односно од Народног позоришта (Хрватско народно казалиште у Сплиту, Трг Гаје Булата 1). Силазимо на стајалишту Старине одмах поред улаза у рушевине (Манастирине). Салон се налази у другој зони, улазница кошта 13 куна. Карте се могу купити на киосцима или у аутобусима. У Сплиту се надоплата при куповини карата од возача у износу од 2 куне. У 2022. години карте за другу зону биле су изузете од ових субвенција.
-
Аутобус 22 (станица Звонимира) такође стаје у близини. Одатле, међутим, остаје нам још преко километар хода.
-
Неки блогови и веб-сајтови описују могућност уласка у рушевине без куповине карте (из улице Пут Салоне). Иако је могуће (комплекс није ограђен, има парцела на његовом простору), ову опцију свакако не препоручујемо - осим питања правичности, нећемо моћи да видимо римски амфитеатар и гробље базилике и рушевине (улазнице се продају тамо) - а ово су најбоље очувани елементи античког града.
-
Отворен је од понедељка до суботе од 9.00 до 19.00, недељом од 9.00 до 14.00, Цена улазница: 30 кн (нормално) и 15 кн (снижено). Морат ћемо платити и улаз у Кућу Параћ - 15 куна.
-
Пажња! Ако идемо у Салон лети, не заборавите да понесете воду и покривала за главу. Имамо дугу шетњу по отвореном простору без дрвећа.
Салона (Солин) - где спавати?
Помало удаљена од мора (а прије свега од мондених плажа), Салона нема тако развијену хотелску базу као Сплит или Трогир. Због тога су цене овде прилично високе, а број хотела мали. Такође у граду нема толико споменика да би имало смисла остати овде и преноћити. Изузетак може бити када кроз Хрватску путујемо аутомобилом, а плаже нас не занимају. У овом случају, можемо изабрати да останемо близу рушевина, и да идемо аутобусом за једнодневни излет до Сплита. Захваљујући томе, избећи ћемо тражење паркинга и свеприсутне саобраћајне гужве. Пример смештаја у близини рушевина са сопственим паркингом: Апартман Фила и Јуре (Мосећка 5 - соба за 4 особе са сопственим купатилом).
Погледајте и остали смештај у Салону.
