Шибеник (Шибеник) - разгледање, споменици и туристичке атракције

Преглед садржаја:

Anonim

Они су опадали након економског колапса 1990. Данас је Шибеник усмјерен првенствено на туризам. Љубитељи утврђења и готичких катедрала овде ће пронаћи нешто за себе.

Шибеник (Шибеник) - поријекло имена

Средњовековни становници су име свог града извели из хрватске речи "шиба" означавајући гомиле палисада које окружују град. Име се такође појављује у неким документима Сибиницум (нпр. у делу италијанског хуманисте Франческа Сансовина „Венетиа, цитта нобилиссима, ет синголаре” који описује историју Венеције). Према неким истраживачима, то је првобитно значило шуму која расте око града.

Шибеник (Шибеник) - историја

Према многим Хрватима, Шибеник је град који су основали њихови средњовековни преци. Ову тезу потврђује недостатак археолошких налаза из периода римских (и ранијих) утицаја на простору данашњег старог града. Иако овде нису пронађени докази о постојању античког града, на подручју савремене тврђаве Св. Михаила (или Свете Ане) утврђења су постојала већ у гвозденом добу, као иу временима када су овим простором владали Либурновеи (илирско племе).

Први документ у којем се помиње Шибеник („Цаструм Себиници“) објавио је 1066. године краљ Петар Крзешимир ИВ Велики. док уживате у локалном замку. Каснији средњовековни записи потврђују постојање утврђеног брда и цркве замка. Град су, због свог стратешког положаја, више пута нападали Млечани који су се за њега надметали са владајућим Мађарима и Хрватском, Арпадима. Темплари су неко време боравили у Шибенику (неке од локалних цркава су њихово дело), али су 1255. године, због побуне грађана, морали да напусте град. Према изворима, тада су уништена утврђења која су припадала темпларима („мунитионибус ет фортилитис“). Борбе са Венецијом завршавале су се неколико пута пљачком Шибеника, али су становници града, по правилу, успевали да одбрани тврђаву.

Године 1387. напад млетачке флоте је одбијен, а на понуду о предаји је поносно одговорено да се „покорност може изнудити мачем, а не речју“. Венеција је 1409. године купила Шибеник заједно са читавом византијском Далмацијом, али је гарнизон тврђаве још годину и по одбијао да призна уговор, издржавајући дугу опсаду. На крају је, међутим, усвојен млетачки суверенитет, што је било добро за град, јер су нови владари подржавали проширење локалних утврђења. У 16. веку тврђава Св. Николе (место са Унескове листе), а у 17. веку је дозвољено да се граде тврђаве: Св. Јован и Барон.

Недуго после тога град је преживео две велике турске опсаде. Наредне године донеле су економски назадак. После ликвидације Млетачке републике њоме су владали Французи, затим Аустријанци, а после Првог светског рата Италијани (њихова морнарица је гранатирала град 1918). Ипак, Шибеник се на крају нашао у границама Југославије, током Другог светског рата у НДХ, а након њеног распада у социјалистичкој Југославији.

Током Домовинског рата, катедрала св. Јакуб и локални стари град гранатирали су српске оружане снаге. Катедрала је обновљена, али трагови метака су и даље видљиви на многим кућама. У време социјализма, град је био важан индустријски центар, али је економски колапс 1980-их и 1990-их довео до затварања већине фабрика. Данас је овдје туризам главни приоритет, а помало заборављени Шибеник сваке године је све љепши.

Шибеник (Шибеник) - разгледање

Најзанимљивија грађевина у Шибенику је катедрала св. Џејмс. Локални стари град делује помало „прашњаво“, али се може похвалити и неким занимљивим споменицима. Св. Михаила (Света Ана) је у непосредној близини старог града, преостала утврђења су већ удаљена од њега.

Св. Јакова у Шибенику

(Катедрала Св. Јакова у Шибенику, Трг Републике Хрватске 1)

Експерти УНЕСЦО, који је 2000. уписао катедралу на листу светске баштине, описао је као „јединствена и изузетна грађевина у којој су успешно спојени готички и ренесансни елементи“. У овој реченици нема претеривања – Катедрала Светог Јакова у потпуности заслужује да буде цењена.

Године 1298. Шибеник добија градска права и сопствену бискупију. Мала црква Св. Јакуб се брзо испоставило да је премали за град који расте. Изградња нове зграде почела је 1431. године залагањем епископа Богана Пулшића. Први архитекти: Франческо ди Ђакомо, Антонио Ди Пјерпаоло Бусато и Лоренцо Пинчино дошли су из Венеције и радили су до 1440. Због финансијских проблема радови су обустављени на око годину дана, а затим је ангажован мајстор Ђорђо да Себеницо (Јурај Далматинац), чији је визија се трајно утиснула у изглед катедрале. Мештани су закључили да пројекат није баш репрезентативан, па је архитекта додао пролазе, крстионицу и апсиду.

Као материјал коришћен је само камен са хрватских острва (укључујући Брач и Крк). Ђорђо је радио у Шибенику до своје смрти 1473. године. Следећи руководилац радова био је Николо ди Ђовани Фјорентино, који је завршио фасаду, припрату и, по упутствима свог претходника, саградио величанствену осмоугаону куполу. Следећи архитекти су направили само мање промене. Цела је освећена 1555. године.

Катедрала је гранатирана током Домовинског рата од стране српске морнарице. Санација оштећења на крову трајала је неколико година – показало се да савремени неимари нису у стању да реконструишу систем спојева камених плоча које је користио Ђорђо да Себенико (Јурај Далматинац). Цемент је морао да се користи на неколико места (Ђорђо де Себенико није користио малтер!). Ипак, неколико година касније зграда је уписана на Унескову листу светске баштине.

Катедрала је базилика типична за средњи век (и рану ренесансу), на плану латинског крста, покривена куполом. По једном од концепата Ђорђа да Себеника (Јурај Далматинац) дизајнирао је храм тако да су линије које су се од њега могле повући до других познатих грађевина света тог времена формирале пентаграм. Главна осовина је повезивала Катедралу Светог Јакова са Црквом Спаса у Шибенику, која данас не постоји, и катедралом Св. Јована у Трогиру (и са Јерусалимом). Оса која води од портала са лавовима показивала је на град Шибеник, а са друге стране на град Сипонто (повезан са Шибеником захваљујући трговачким путевима). Линије повучене кроз углове пролаза указују на катедралу Св. Марка у Венецији и базилика Хага Софија. Овај концепт захтијева научну студију, али се то може доказати чињеницом да је симбол пентаграма поставио архитекта у шибенску крстионицу. Такође треба да се сетимо да у средњем веку пентаграм није добијао тако мрачна значења као данас (сматрао се симболом савршенства и пет Христових рана).

Мрачна унутрашњост цркве (резултат загађења - постепено уклањан) на први поглед делује празно и неукрашено. Међутим, неке знаменитости вредне пажње остају унутра. Пре свега, треба га заменити саркофази и гробови локалних епископа нпр. Иван ИИ Стафилић на левој страни улаза (држао је дужност 1528-1557, осветио је катедралу), камене тезге или барокни олтар. Али стварно ремек дело Позносредњовековна вајарска уметност крстионица са крстионицом Ђорђо да Себенико (Јурај Далматинац). Пригушена светлост извлачи из мрачних скулптура светаца из Старог и Новог завета. У централној тачки, непосредно изнад посуде за крштење, уметник је урезао Бога Оца са Светим Духом окруженог анђелима.

Историчари уметности препознају иновативна решења коришћена у конструкцији крова (који се понекад назива и дно чамца) и куполе (по узору на чувену катедралу у Фиренци). Занимљиво је да главни и бочни брод дају фасади облик детелине, који се изузетно ретко јављао у архитектури 15. века.

Напољу, вреди обратити пажњу на скулптуре постављене испод куполе: Св. Јаков (покровитељ), Св. Марка (покровитељ Венеције) и св. Михаило тријумфује над ђаволом (грб Шибеника). У порталу изнад главног улаза налази се слика Христа како подиже руку у знак благослова, у порталу левог пролаза Адам и Ева и скулптуре лавова. Према истраживачима, лавови можда потичу из старије романичке цркве или су настали у првој фази изградње катедрале (њихов аутор би могао бити Бонин Милански). Једна од најзанимљивијих знаменитости су главе 71 шибенског грађанина, које красе апсиде и део северног и источног зида.. Највероватније, они представљају утицајне становнике градова и/или донаторе изградње. На левој апсиди су два пута испод ногу са потписом градитеља Ђорђа да Себеника (Јурај Далматинац). Статуа архитекте налази се поред главног улаза у катедралу. Аутор статуе је познати хрватски вајар Иван Мештровић.

Улаз у катедралу се плаћа и кошта 20 куна (око 11,40 ПЛН) - нормална карта и 10 ХРК (око 5,70 ПЛН) - снижена карта. Катедрала је отворена сваког дана: зими од 08:30 до 12:00 и од 16:00 до 18:00, лети од 08:30 до 20 часова. (ажурирано у децембру 2022.)

Стари град Шибеник

Стари град овде свакако није тако импресиван као онај у Дубровнику или Сплиту и свакако га треба реновирати, али уске улице имају много шарма за себе. На тргу иза катедрале видећемо ренесансну градску већницу порушена током савезничких ваздушних напада током Другог светског рата, а затим обновљена. Иза десног брода катедрале налази се црква Св. Барбара (Црквени музеј св. Барбаре, ул. Краља Томислава 19) у коме се данас налази музеј сакралне уметности. У близини, можемо посетити Градски музеј (Музеј град Шибеник Ул. Градска врата 3 - улазница 30 кн (око 17,10 ПЛН) (ажурирано у децембру 2022.)).

У старом граду су сачуване многе историјске цркве. Пребројани сте 24 историјска храма, од којих је десетак и даље у функцији – остали данас имају другачије задатке или су затворени.

Најважније су:

  • Св. Лавренце (Самостан св. Ловре, ул. Андрије Качића Миошића 11 - средњовековна зграда са прелепом баштом, улаз у башту се плаћа - 15 кн (око 8,55 ПЛН) (ажурирано у децембру 2022.));

  • Св. Цхрисогонус (Свети Кршевани, ул. Дон Крсте Стошића 10 – сада је унутра Уметничка галерија);

  • Св. Јохн (Трг Ивана Павла ИИ – средњовековна црква, која се некада звала Света Тројица, сведочи натпис изнад једног од улаза „Санцта тринитас унус деус” са ликом Бога Оца који подржава распетог Исуса);

  • Православна црква Успења Господњег (Црква Успение Богоматере, ул. Загребачка).

Св. Никола (Тврђава Св. Николе)

Саграђена је у 16. веку, очекујући скору турску најезду. На острву је раније постојала бенедиктинска црква, која је срушена када су подигнута утврђења (саграђена је нова капела). Нажалост, сама локација и мала величина острва натерали су градитеље да донесу привремена решења. Историчари тврде да никада није било могуће ефикасно пуцати са зидова јер би прејаке вибрације могле довести до њиховог пуцања. Тешко је рећи да ли су топови постављени овде икада испаљени (према локалним водичима, то се десило само једном у читавој историји). До тврђаве се може доћи из Заблаћког округа (делимично пешачким мостовима, мало преко плићака) или чамцем са обале у Шибенику.

2022. године објекат је додат на листу УНЕСЦО.

Св. Михаило (Св. Ана)

Тврђава, која се налази у близини старог града, годинама је штитила Шибеник са сјевера. Одолевала је млетачким и турским нападима, али уништена је ударом грома 1663. године (тада је експлодирало складиште барута). Некада се одмах уз тврђаву налазила црквица Св. Мицхаел. Име утврђења потиче од овог храма. Касније поред зидова лик св. Ане, која је требало да штити тврђаву од грома. Тада је пројектовано подручје гробље које носи име св. Анна (можете га посетити данас). То је из овог разлога тврђава данас има два патрона.

Св. Јана (ул. Седмог континента 27) и Баронова тврђава (позната и као Шубићевачка тврђава – Пут Вука Мандушића)

Обе тврђаве над Шибеником подигнуте су у 17. веку када је у град стигла вест да се Турци спремају да нападну град. (такозвани Кандијев рат је био у току). Иако су Млечани одбили да финансирају изградњу утврђења, дали су грађанима одријешене руке у њиховом подизању. Под вођством барона Кристофа Мартина фон Дегенфелда (дао је име утврђењима) и оца архитекте Антонија Ленија За мање од два месеца подигнуте су две моћне тврђаве што је знатно допринело одбијању турске војске. Уништено Баронова тврђава је прилагођена за разгледање, док је у тврђави Св. Јана, у плану су даљи радови на ревитализацији. Из оба објекта се пружа прекрасан поглед на околину.

Постоји једна улазница за све локалне тврђаве (укључујући Св. Михаила (Свете Ане)) - 50 куна (око 28,50 ПЛН) нормално, 30 куна снижено (око 17,10 злота), 110 куна за породицу (око 62,70 злота) ) . (ажурирано у децембру 2022.)

Шибеник (Шибеник) - практичне информације

  • Можемо наручити јефтино пиво или јефтину вечеру у ресторанима око железничке станице. Туристи овде не долазе пречесто, али мештани долазе радо. Вреди јести у кафани Шимун (ул. Јеролима Милете 17).

  • Проналажење паркинг места у Шибенику током летње сезоне може бити прилично тешко. Велики паркинг се налази поред железничке станице (ул. Фра Јеролима Милете 19) и на риви (Паринг Лука - Обала хрватске морнарице). Мањи паркинг се налазе поред градске пијаце, нпр. у ул. Седама Омелића 11 (прилаз уским улицама) или ул. Драга 7.

  • Када резервишете хотел у граду, обавезно проверите да ли је могуће паркирати аутомобил. У неке улице у старом граду се не може ући!

  • Шибеник има добре везе са најважнијим градовима у Хрватској, одавде можемо до Сплита и Задра. Град има и жељезничку линију која их повезује са Книном и Сплитом (пресједање на интерконективни воз).

  • Национални парк Крка, познат по живописном водопаду, налази се у близини града. Да бисте тамо стигли, морате отићи у град Скрадин.

Шибеник (Шибеник) - занимљивости

  • Град је глумио у познатој серији "Игра престола". Овде су снимљени неки кадрови из радње која се одвија у једном трговачком граду Бравос. У деветој епизоди пете сезоне можете видети портал катедрале са статуама Адама и Еве.

  • Лавља капија са скулптурама Адама и Еве често се туристима показује као пример „грешке“ средњовековних вајара. Први родитељи имају пупке, иако су на већини слика тог времена лишени њих.

  • Неким грађанима изрезбареним главама на зиду катедрале одломљени су носови. Ово је вероватно резултат вандализма у 15. веку. Неки истраживачи указују да на овим просторима можда још увек постоји живо сећање на византијска времена када су пониженим политичким противницима секли носови.

Шибеник (Шибеник) - смјештај

Туристичка инфраструктура у Шибенику је више усмјерена на обиласке или посјете из оближњих градова. У самом центру биће тешко наћи јефтин објекат задовољавајућег нивоа.

Возачи могу изабрати Хотел Панорама који се налази на путу од Задра до Сплита, цца 4,5 км. од центра града (Шибенски Мост 1, четири звјездице, собе са доручком и купатила).

Биће много лакше пронаћи јефтин и централно лоциран стан, као што су Јерри & Оли'с Апартментс (Гргура Нинског 11, сам центар града, собе са купатилима, градски паркинг уз доплату).

У близини мале (шљунковите) градске плаже можете изнајмити собу у апартманима и собама Кречак (Дрнишких жртава 12а, собе са купатилима, бесплатан паркинг на имању!).

Погледајте још опција смјештаја у Шибенику.