Станисłав Мониусзко се сматра оцем националне опере. Творац „Уклетог двора” и „Халке” компоновао је и дела на верске теме и песме, познате по „Кућној песмари”. Био је и учитељ, оргуљаш и диригент опера, хорова и симфонијских оркестара.
Сматра се једним од највећих композитора пољског романтизма. Ако сте заинтересовани за информације о Станиславу Мониусзку, обавезно прочитајте занимљиве чињенице о његовом животу.
1. Већ за живота био је изузетна личност, што се у Пољској у то време није дешавало превише често.
2. Станисłав Мониусзко је рођен 5. маја 1819. године у породици земљопоседника са родољубивим традицијама, на имању Убјел код Минска. Његов отац, Чеслав, био је учесник Наполеонове кампање, као и талентовани карикатуриста - његов рад, који приказује сина адолесцента и целу породицу, сачуван је до данас. Мајка, Елзбиета, свирала је клавикорд и имала је вокални таленат.
3. Године 1827, када је Мониусзко имао осам година, његови родитељи су одлучили да се преселе у Варшаву како би му пружили најбоље образовање. Најпре су се настанили у Жолибожу, а потом у палати Сташић у Краковском предмјешћу.
4. Сам Мониусзко је тврдио да су његова прва школа разумевања музике биле Њемцевичове „Историјске песме“, које му је изводила мајка.
5. Није само Мониусзко у његовој породици био музички надарен. Његови рођаци су такође показали музички таленат, негован под будним оком Станиславове мајке.
6. Комад „Халка” се до данас свира скоро широм света, што Моњушка чини, одмах после Шопена, најпопуларнијим пољским композитором. Након успеха ове опере, Моњушко је постављен за првог диригента Пољске опере у Великом театру у Варшави.
7. У пољском друштву музика Станислава Моњушка је стекла широко признање. До данас се сматра узором „словенске” музике. Његов рад нашао је присталице и у Русији.
8. Познавао је, између осталог, Росинија, Бедриха Сметану, Обера, Шарла Гуноа, Листа и Бедриха.
9. Написао је укупно 268 песама.
10. Његови ученици су били, између осталих, Зигмунт Носковски и Хенрик Јарецки.
11. За историју се вероватно заинтересовао из куће у којој је за време боравка породице Моњушко у Варшави боравио Јоаким Лелевел, врсни историчар. Затим је малом Станиславу представио важне епизоде из историје његове домовине.
12. Музичко образовање започео је под руководством мајке, од 1827. је учио клавир код Августа Фрејера у Варшави, а од 1830. у Минску код Доминека Стефановича. Такође је наставио школовање у Берлину.
13. 1836. године, током боравка у Виљнусу код стрица, упознаје Александру Милеровну – своју будућу жену. Остали су у стамбеној кући њене породице. Верио се са само 17 година, али је пре венчања отишао у Берлин да настави школовање.
14. Године 1837. отишао је у Берлин на трогодишње студије на Синг-Академие да би студирао музику код Карла Фридриха Рунгенхагена. Студирао је инструментацију, дириговање, хармонију и контрапункт. Вежбао је и водећи хорови и пратећи певачи, упознао се и са великим ораторијумским, симфонијским и оперским репертоаром, као и техником дириговања и целокупним процесом припреме дела за сцену, учествујући на Рунгенхагеновим пробама и угостивши Гаспара Спонтинија у Берлин у то време. Студије је завршио 1840. године.
15. Моњушко је био очаран Мицкјевичевом поезијом, која је у то време била забрањена. Као студент Сингацадемие у Берлину, компоновао је музику за песме „Сен“, „Ниепевносћ“ и „До Д. Д.“. Педесетих година 20. века написао је кантату под називом „Видма“, која се односила на „Дзиади“.
16. Током путовања по Европи посетио је између осталих Праг, Лајпциг, Дрезден и Париз. Упознао је и породицу, укључујући и ћерку покојног Мицкјевича. Он их је својим композицијама представио песниковим песмама.
17. После трогодишњег боравка у Берлину, Моњушко се 1840. вратио у Пољску, где се оженио Александром Милеровном. Супруга је донела висок мираз у брак, што је омогућило финансијску стабилност. Живели су заједно у Виљнусу и имали десеторо деце.
18. У Виљнусу, Мониусзко је постао приватни учитељ клавира. Заузео је и место оргуљаша у Цркви Св. Јована у Виљнусу.
19. Његова музичка активност допринела је значајном оживљавању музичке заједнице у Виљнусу. Организовао је, при цркви Св. Јана, аматерски хор са којим је неколико месеци изводио Моцартов Реквијем, као и фрагменте ораторијума Св. Павла "Феликса Менделсона-Бартолдија и "Стварање света" Џозефа Хајдна. Током једног од концерата, оркестар под његовом управом извео је дела Лудвига ван Бетовена, Гаспара Спонтинија и Феликса Менделсона-Бартолдија.
20. Најпознатији је био по опери Халка, која је првобитно написана у Виљнусу 1940. Премијера, у два чина, одржана је у Виљнусу 1848. године и била је сценског карактера. Међутим, на сцени Варшавског позоришта се појавио у пуној верзији тек 1859. године, захваљујући помоћи Марије Калергис.
21. Мониусзко, који је већ био директор опере, поставио је своја следећа дела у позоришту. У то време, позориште је уживало у великим реализацијама, укључујући „Пани Твардовска”, „Флис”, „Грофица” или „Уклето имање”.
22. 1862. одлази у Париз, рачунајући на могућност да постави неку од својих опера, али то није успео. Период Јануарског устанка успорио је његов композиторски рад, јер тешки политички услови нису били наклоњени његовом стваралаштву. Са овог путовања донео је аутограм (ручно писано писмо), који му је послао Ђоакино Росини. Г. Росини се писмено захвалио за Литанију на капији зоре коју му је посветио С. Моњушко ИИИ и изразио своје дивљење композиторском умећу С. Моњушка.
23. Отпутовао је, између осталог, у Санкт Петербург, где је добио дозволу за објављивање „Песмарице за кућну употребу“, али је цензура у Виљнусу ускратила објављивање књиге. Конкурисао је и за место диригента, али је на крају место добио пољски композитор Виктор Кажињски, рођен у Виљнусу, аутор познате песме на речи „Влазł котек на фенотек“.
24. „Песмарица за дом” је била алтернатива тада популарној кућној музици. Француске и италијанске опере извођене у салонима и на дворима замењене су песмама Моњушка.
25. Године 1863. Мониусзко је постао професор на Музичком институту Аполинар Котски у Варшави, где је радио са паузама до своје смрти.
26. Станисłав Мониусзко је преминуо са само 53 године од изненадног срчаног удара. Сахрањен је у Повазки у Варшави. Његова сахрана постала је национална демонстрација која је привукла око 100.000 људи.
Дана 27. децембра 2011. године у Театру Виелки у Варшави одржана је премијера Халке, којом је дириговао Марк Минковски, у прилично неконвенционалној верзији, пошто ликови опере нису били обучени у стилизоване, историјске костиме, као у претходној. традиција, али изведена у савременој ношњи.
28. Најпознатија слика Станислава Моњушка стоји испред Великог театра, на Варшавском Театралном тргу. Споменик је 1936. године направио Јан Шчепковски. 1944. године слику су уништили немачки окупатори. Споменик је реконструисан и откривен 1965. године.
29. Осим пољских улица названих у његову част, у Минску постоји и улица Мониусзки.
30. Музичка академија у Гдањску се налази. Станисłав Мониусзко.