Скадарско језеро и околина - разгледање, атракције и информације

Највеће од језера које се налази на Балканском полуострву, које дели граница Црне Горе и Албаније, рај је за птице и … туристе. Овде треба да дођу сви који би желели да се суоче са дивљом природом ових крајева.

Претпоставља се да је ово живописно водено тело младо језеро тектонског порекла. Највећи део налази се у Црној Гори (око 68%), остатак припада Албанији. Површина је до 550 квадратних километара, али у топлим месецима може пасти и до 360 километара. Симбол језера и националног парка је далматински пеликан (Пелецанус цриспус) - једна од тежих птица у Европи. Дубина је мање од десет метара (иако је, према неким изворима, најдубља тачка 44 метра). Највећа ријека која храни акумулацију је Морача, а излазна је Буна (Бојана).

Иако су црногорске власти 1991. године потписале документе у којима се земља описује као еколошка (такође, тачка 1. Устава Републике Црне Горе говори и о еколошкој природи државе), фауна и флора Скадарског језера пати од озбиљног загађења. Овде се све ређе гнезде пеликани (према неким изворима овде нису забележена гнезда ових птица), на шта могу утицати блаже зиме (слабији ветрови са мора ограничавају формирање „арбуноша“, односно плутајућих оточића на којима птице су градиле своја гнезда) или брзо растуће обале .

Такозвани "око" то је увале са дубином која добро прелази дно резервоара. Посебно су важне за рибе које живе у води, које у хладним месецима долазе овде у јатима на зимовалишта. Очи су најчешће криптодепресије (тј. испод нивоа мора), најдубље су Око Радуша - према неким мерењима достиже дубину већу од 60 метара.

Скадарско језеро – фауна и флора

Скадарско језеро је једно од највреднијих природних подручја у Црној Гори и на читавом Балкану. Биолози су овде бројали око 270 врста птица, неколико десетина риба и 17 облога. Делују посебно интересантно слатководни пужеви – чак 19 врста ових створења је ендемско (налази се само у водама овог језера)!

Мала дубина погодује развоју макрофита (водене биљке), од којих је вредно обратити пажњу на сидро воденог ораха. Туристички водичи често беру његов плод и нуде га туристима. Игра важну улогу у истраживањима јер складишти антропогена хемијска једињења, што га чини одличним индикатором контаминације воде.

Скадарско језеро – историја

Човек је био поред језера од најстаријих времена - Илири, Римљани, а касније су и Словени основали своја насеља у близини. Због недоступности ових простора, овде су у средњем веку подигнути многи манастири. Неки од њих су ушли у злато са слоговима у историји Зетске краљевине. У монашким келијама манастира Бешка и Старчево настао рукописе на црквенословенском доказујући висок културни ниво ове земље.

Истовремено се развијао у овој области град Скадаркоји је годинама био престоница Зетске краљевине. У 15. вијеку Иван И Црнојевић брани своје дворце на Жабљаку и Ријцеку Црнојевићку од Турака. После година отпора, био је принуђен да пресели своје седиште у планине, чиме је започео улогу Цетиније у престоници. Турска владавина довела је до инхибиције развоја ових области, што им је донекле омогућило да сачувају првобитну дивљину. Природњаци су се за језеро заинтересовали тек у 19. веку. 1890. године експедиција Спиридиона Брусина, хрватског истраживача из Природословног музеја у Загребу, који је у истраживачке сврхе ухватио једног пеликана. Други зоолог - Људевит Фирер из Музеја у Сарајеву са својих излета на језеро донио је десетак птица и многа јаја, а оставио је и детаљне описе животиња које насељавају акумулацију. Овако прикупљене податке развио је други биолог, Отмар Рајзер, који их је објавио у свесци „Материалиен зу еинер Орнис Балцаница ИВ – Црна Гора“. Истраживања фауне и флоре језера настављена су тек у послератним временима, а о њиховој редовности можемо говорити од 1970-их година.

Југословенске власти су 1983. године одлучиле да створе Национални парк Скадарско језеро. Током грађанског рата на Балкану, језеро је било такозвана „зелена граница“ између сукобом захваћене Југославије и оближње Албаније. Многи становници околних села живели су од шверца. Андрзеј Стасиук је у књизи описао тешко наслеђе тих времена „Часопис написан касније“.

Скадарско језеро - атракције

Воде језера су прави рај за љубитеље дивље природе, али има и занимљивих архитектонских споменика.

Замкови и тврђаве - У националном парку су преживеле рушевине многих одбрамбених објеката. Најпознатије је порушени кастел Жабљак Црнојевића. Изгубљен од Црногораца током борби са Турцима, остао је у рукама Османлија до 19. вијека. Његово заробљавање 1835. од стране дванаест војника постало је легендарно. Ратници су се ушуљали до замка, попели се на зидине и збрисали цео турски гарнизон. Сматрали су за част да не обавесте никога ко је први ушао у замак. Потичу из турских времена рушевине дворца Бешац у Вирпазаруодакле се пружа прелеп поглед на цело језеро. Сачуван је још један дворац на путу који води од Вирпазара ка Подгорици на уском насипу поред железничке пруге. Тврђава Лесендро основан у 18. веку, нажалост туристи немају приступ њему. Објекат је део резервата, а мештани причају о змијама отровницама које се гнезде у рушевинама. На острву Топхала откривени су остаци мале одбрамбене грађевине - можда је подигнута да заштити оближње манастире. На острву Грможур сачуване су рушевине мале тврђавеБроз Тито је био тешки затвор у време Краљевине Црне Горе и Југославије. Због своје локације названа је "Црногорски Алкатраз".

Православне цркве и манастири - Уз језеро су опстале многе историјске цркве и манастири. У околини Вирпазара видимо Манастир Орахово (Манастир Орахово), према предању, основао га је Стефан Неманија (према другим причама, прва црква подигнута је још раније, у 10. веку). Садашње грађевине потичу из 17. века. Други значајан манастир био је Манастир Врањина (Манастир Врањина), која је своју славу доживела у време Стефана ИВ Душана. У 15. веку био је чак и седиште митрополита целе Зете. Након што су Турци освојили ове крајеве, манастир је пропао и потпуно је уништен у 19. веку. На његовим рушевинама подигнута је мала црква. Био је у много бољем стању Манастир Ком, који се налази на малом острву у близини Жабљака. Овај средњовековни манастир је био активан до 18. века. Године 1831. Петар ИИ Петровић-Његош је дошао овде да потврди свој статус архимандрита Црне Горе, у складу са предањем. Касније је манастир запуштен и дуго година пропадао. Тек у 20. веку су обављени радови на реконструкцији, откривајући, између осталог, средњовековне фреске. Они су играли веома важну улогу у историји земље манастири Бешка и Старчево, где настала је збирка средњовековних рукописа под називом Горички зборник. Они су били сведочанство о високо развијеном верском животу монаха тог времена. Неке игре су потекле од Јелене Балшић, српске принцезе која је сахрањена у бешкој неман. Ова племкиња се старала о развоју српске културе (прелаз из 14. у 15. век) финансирањем манастира и цркава и супротстављајући се млетачкој доминацији. Још једна занимљива црква се налази на острву Морачник. До острвских цркава и манастира можемо доћи током излета из Вирпазара и Ријеке Црнојевићке.

Природни резервати - Неки делови језера су под посебном заштитом због своје природне вредности. Ово је случај, на пример Црни жар (североисток) где се највише уочава чапље, ибис и мали корморани. Друге две резерве су Панчева око и Манастирска тапија.

Туристичке руте - Запослени у Националном парку припремили су четири главне пешачке стазе у заштићеном подручју. Неки од њих воде кроз некадашња села међу напуштеним воденицама, каменим кућама и мостовима зараслим у траву. Могуће је ангажовати водича, али није неопходно. Можемо ићи следећим путевима: Вирпазар – Годиње (6 километара, 3 сата, тешка стаза, на путу ћемо видети између осталих и историјску цркву Св. Николе), Долина реке Ораховштице (7,5 километара, 4,5 сата, средње тежине, остаци старих насеља), Ободска пећина (Ободска пећина) (7,4 километра, 3 сата, средње тежине, корисне батеријске лампе у пећини), Комарно – Посељани (4,2 километра, 1,5 сат, лагана стаза, мостови и стари млинови на стази).

Скадарско језеро - практичне информације (ажурирање 2022.)

До језера можемо доћи и из Подгорице и из приморских градова. Најбоља тачка за почетак је село Вирпазар. Овде почињу неке пешачке стазе, а овде се налази и већина туристичких агенција. Можемо доћи возом (од станице до центра је око километар) из Подгорице или Бара и аутобусима из ових и других већих градова.

Када путујете аутомобилом до језера са мора (или када се враћате са језера), имамо две руте на избор: стари кривудави пут Петровац - Вирпазар (27 километара) и нови тунел Созина (Зграде-Вирпазар цца 15 км). километара). Тунел кошта 2,50 € за путничка возила (5 € за аутобусе). (ажурирање 2022.)
Продавци ударачи излети на језеру наћи ћете нас на паркингу у Вирпазари или у оближњем селу Врањина (Ресторан Језеро). Осим тога, у крстарења можемо ићи од Липовика код Ријеке Црнојевићке и од Плавнице. Можете покушати да се цењкате, иако су цене прилично фиксне и нема смисла рачунати на велике попусте. Просечна цена једносатног крстарења малим бродом (отприлике 6 до 8 људи) је око 40 €. Пажња! Цена се увећава за улазнице у национални парк у износу од 4 € по грлу. Вреди тачно одредити колико ће путовање трајати, а затим потврдити ову информацију са кормиларом чамца. (ажурирање 2022.)

За излете на албанској страни можете се распитати на пулту за туристичке информације у Скадру (на кружном току Схесхи Демокрациа на супротној страни џамије Ксхамиа е Мадхе) иако је понуда прилично ограничена. Можемо окушати и срећу у селу које је модерно међу Албанцима Схироке.
Излети бродом на црногорској страни језера дијеле се на западни и источни дио језера. Запад се обично користи за краћа путовања (1-2 сата), а исток за дужа путовања. Источни део се сматра дивљим и тамо је најлакше видети чувене далматинске пеликане, док је крстарење западним мање монотоно.

Плитке воде Скадарског језера се брзо загревају, па је купање у њему право уживање. Можете користити неколико одређених плажа или одлучити да се купате током путовања бродом (ово је могуће за дуже излете).
Туристички информативни пунктови Националног парка Скадарско језеро налазе се у Вирпазару, Вранији и селу Подхум. Радно време ових пунктова треба да се третира прилично глатко (може се испоставити да нећемо наћи никога на месту које би требало да буде отворено).

Узгаја се у неким од овдашњих села винова лоза. Назив винског села дефинисан је, на пример, селом Глухи До. На језеру постоји радња познатог црногорског винограда Плантаже (42.271951 "Н 19.124267" Е) - одмах поред туристичког информативног пункта и видиковца на језеро. Сам виноград се налази неколико километара северно од обале језера у насељу Шипчаник. Могућ је обилазак винограда и дегустација вина, уз претходну резервацију (линк).
Основне информације о атракцијама овог и других црногорских националних паркова можете пронаћи овдје: линк.

Скадарско језеро – око

Један од најлепших призора у целој Црној Гори (пресликан на разгледницама и туристичким фасциклама) сматра се меандар ријеке Ријеке Црнојевића. У близини језера је и Подгорица, главни град Црне Горе (иако тамо нећемо наћи много споменика) и водопад који мештани називају црногорска Нијагара (42 ° 23'01.8 "Н 19 ° 16'49.2" Е).

За ово можемо наћи неке занимљиве споменике у албанском Скадру (Скадар) (католичка катедрала, замак Розафа). Без сумње, вреди отићи до магије Олд Бар (Стари Бар) где су сачуване рушевине средњовековног града. Љубитељи дивљих и опасних подручја могу пробати путовање у Албанске проклете планине (Проклетије) - сматра се последњим европским подручјем на коме није обележена пешачка стаза.

Скадарско језеро - смештај

Смештајна база на овом прелепом резервоару није добро развијена (односи се, између осталог, на заштиту природе). Највише понуда има у Вирпазари и Ријеци.

На пример, апартмани Јовановић су веома популарни међу туристима у Вирпазари, близу обале (собе са купатилима).

У живописном селу Ријека Црнојевића Туристи се често одлучују да остану у пансиону Синдјон (собе са купатилима, могућност доручка).