Помозите развоју веб локације, дељење чланка са пријатељима!

Нирнберг скоро од самог почетка устанка Националсоцијалистичка немачка радничка партија (Немачки Натионалсозиалистисцхе Деутсцхе Арбеитерпартеи, скраћено НСДАП) је био један од кључних градова растућег нацистичког покрета. Баш као у пивским подрумима Минхен настајала је нова злочиначка идеологија, па је у Нирнбергу и, шире, читавом региону Франконије, изграђена својеврсна нацистичка тврђава, где су се чланови партије и сви повезани са њом могли састајати на стотине хиљада на годишњим конвенцијама.

Сам избор Нирнберга за место одржавања партијских конгреса није био случајан. Град је већ ушао током средњег века био је један од кључних центара Рајха (Светог римског царства)где су сви немачки цареви боравили дуги низ векова. Дакле, то је било идеално место за пропаганду – посетиоци Нирнберга су могли да осете своју некадашњу величину и истовремено осете деградацију своје нације после Првог светског рата у поређењу са некадашњом моћи средњовековног Рајха.

Они су такође повезани са Нирнбергом Нирнбершки закони (нем. Нурнбергер Гесетзе) из 1935. годинекоји је најављен на годишњем конгресу странке. Детаљно су прецизирали ко се може назвати грађанином Рајха и дефинисали правила за „одбрану“ чистоте немачке крви. По новом закону забрањено је, између осталог, да се мешовити бракови Јевреја и грађана Рајха. Ови закони су дозвољавали правно лишавање држављанства Јевреја и Цигана и њихово накнадно угњетавање 1939-1945. За неке читаоце може бити шокантно да су неки од закона направљени по узору на слична решења која постоје у Сједињеним Државама у односу на црнце, а која су функционисала дуго након завршетка Другог светског рата…

Пораз Немачке у Другом светском рату и напредовање савезника на запад значили су за град да ће ускоро бити збрисан са лица земље. Америчке и британске трупе нису штеделе гладне центре који су недвосмислено били повезани са нацистичком партијом. Први налети на Нирнберг десили су се већ 1942. али главно невреме погодило је град 2. јануара 1945. године. Срушена је током једне ноћи 90% средњовековних грађевина историјског старог града. Оно што је вредно пажње – на простору унутар граница некадашњих градских зидина умрла је само 21 особадок су се у остатку града жртве бројале у хиљадама.

Како је то могуће? Од средњег века испод града су копали вишеспратни подруми и тунели које су градске власти користиле као склоништа. У делу подземних просторија сакривена су најзначајнија урбана и немачка уметничка дела, укључујући регалије моћи Светог римског царства и украдени олтар Вита Стоса из цркве Свете Марије у Кракову.

Више: Подземне атракције Нирнберга - некадашњи пивски подруми, бункери, тамнице и казамати

После рата, неоштећен Палата правде, о којој расправљају Међународни војни суд и амерички војни судови, који у тзв Нирнбершки процеси осудили неке од највећих светских ратних злочинаца.

После рата, стари град Нирнберг је обновљен у складу са историјским распоредом, али су само неке од фасада и зграда реконструисане.

Подручје окупљања нацистичке партије (нем. Реицхспартеитагсгеланде)

године одржана су прва два конгреса НСДАП-а у Нирнбергу 1927. и 1929. године, односно док још постоји Вајмарска република а пре доласка Адолфа Хитлера на пуну власт. Место састанка је изабрано парк подручје под називом Алеја Леополда (Луитполдхаин, у част владара Баварске) на јужној периферији града.

Крајем двадесетих година 20. века у парку је почела изградња именованог споменика Дворана части (нем. Ехренхалле), који је требало да буде почаст погинулим војницима у Првом светском рату. Карактеристична зграда била је окружена са четрнаест стубова на којима је требало да гори ватра. Иако је изградња Часне сале завршена године 1930. године, годину дана раније, споменик је коришћен током конгреса нацистичке партије прослава 16 жртава Минхенског пуча. Реч прослава није претерана, јер су се жртве клањале са готово божанским поштовањем, а за време прослава тзв. Крвава застава (немачки Блутфахне). Ову необичну реликвију, која је пратила пучисте 9. новембра 1923. године у Минхену, донео је учесник тих догађаја. Јакоб Гримингер.

Споменик Дворане части је практично нетакнут. Налази се на северној страни Бајернштрасе (Баиернстрассе) и можемо је пронаћи под координатама 49.435488, 11.108269.

ИН 1933. године Адолф Хитлер је дошао на власт. Одмах је одлучено да Нирнберг постане седиште годишњих конгреса партије и свих придружених организација. У ту сврху одлучено је да се изгради нова ски стаза на подручју јужно од Алеје Леополда, у парку око језера Дуцендтајх.

Близина овог малог језера била је популарно рекреативно подручје још од год КСИКС века. Овде је радио популаран кафић Цафе Ваннер (разрушена у току рата), и од 1876. године у северном делу језера постојала су одвојена купалишта. У оквиру припрема за изградњу комплекса ски стазе, одлучено је да се униште атракције за тамошње становнике: затворена су јавна купалишта, постављен фењер у 1906. године поводом Изложбе Краљевине Баварске а зоолошки врт је затворен.

Дизајн 11 хектара комплекс је наручен архитекти Алберт Спееркоји је такође био посвећени политичар нацистичке партије. Шпер је био познат по обожавању старих облика и његов омиљени стил се може назвати неокласичним, што је јасно видљиво на очуваним објектима у Нирнбергу. Његов утицај на Хитлера може бити доказан чињеницом да је В. 1937. године диктатор му је задужио да пројектује потпуну реконструкцију Берлина, који је после победе у рату требало да постане престоница света тзв. Германиа.

Једна од првих фаза посла била је претварање авеније Леополд у широки трг по коме је добила име Леополдов трг (нем. Луитполдарена). Насупрот томе подигнута је Сала части (нем. Ехренхалле). Трибина части (нем. Ехрентрибуне). Између два објекта налазила се траса од равномерно распоређених гранитних плоча.

Дуго на 150 метара трибина је била намењена само најзначајнијим члановима странке. На оба краја конструкције постављени су орлови, високи неколико метара. Зграда је била спремна за прве нацистичке партијске конвенције. Грађевина је срушена касних 1950-их и данас од ње нема трага.

Од 1933. до 1938. године У новом комплексу одржавани су годишњи партијски конгреси, који је постао догађај упоредив са данашњим музичким или спортским догађајима. Стотине хиљада Немаца је чак неколико дана раније дошло у Нирнберг да обиђу град, попију пиво и поједу локалне кобасице које се овде производе још од средњег века. Већина учесника конвенција, а било их је скоро милион, преноћила је у кампу који се налази далеко на југу, од којег готово ништа није преживело. Услови нису били најхигијенскији ни најкомотнији, али осим анонимних пријава на пратиоце, нико се званично није бунио.

Све конвенције су имале водећу тему. На пример, излаз у 1933. године одржана је под заставом победе и учесници су прославили крај Вајмарске републике, и 1937. године конгрес је одржан под заставом смањења незапослености.

Током тридесетих година 20. века радило се на проширењу комплекса, али су само неки од објеката завршени пре агресије на Пољску. Избијање рата прекинуло је све грађевинске радове.

Требало је да се одржи последња конвенција под слоганом мира 1939. године, али је отказан последњег дана августа, дан пре напада на нашу земљу…

Неке од зграда су преживеле рат, али су неке порушене после 45. године.

Зграде на ски стази

Поред поменуте Дворане и Трибине части, у низбрдици је изграђено још неколико зграда и објеката, од којих су неке описане у овом делу.

Конгресна сала (нем. Конгрессхалле)

Величанствено здање требало је да буде главни симбол забаве Конгресна сала (нем. Конгрессхалле)где је требало да се одрже сви конгреси владајуће странке НСДАП.

Архитекта је био одговоран за дизајн зграде Лудвиг Руффкоји је умро у 1934. године; његов рад је наставио син Франц. Према првобитном плану, зграда је требало да буде огромна наткривена сала у облику потковице, окружена комплексом са десетинама просторија. По узору на Роман Колосеум зграда треба да прими до 50 000 чланова партије и требало је да буде дупло већи од првобитног. Према пројекту, у центру сале требало је да буде подигнута платформа са које би сам лидер разговарао са активистима странке.

Положен је камен темељац за изградњу Конгресне сале 1935. године. Од 1937. године до избијања рата на градилишту Континуирано је радило 1.400 радника. Не само да је сам пројекат био амбициозан, већ је и његова локација изазвала велике потешкоће. За градилиште је одабрано мочварно подручје на северној обали језера Дуцендтајх. Да би се обезбедила стабилност зграде, темељи се састоје од 20.000 уских стубова. Сама база је већ потрошила незамисливе ресурсе.

Избијање рата зауставило је рад. Све до другог полувремена 1939. године била је могућа изградња великог дела шкољке главне сале (без крова) и суседних зграда. Готова конструкција је требало да буде скоро висока 70 метараали је само успео да дође до висине 39 метара.

По завршетку рата градске власти су имале различите идеје за коришћење недовршеног објекта. На пример, хтели су да га сруше, али је било и идеја да се постојећи део искористи и изгради тржни центар! На тако бизарну идеју нико није пристао и данас је зграда највећи сачувани траг архитектуре Трећег рајха.

Неке од соба су направљене Документациони центар за окупљање нацистичке партије (Немачки Доцументатионсзентрум Реицхспартеитагсгеланде) (описано у наставку) и Нирнбершки симфонијски оркестар има своје седиште. Унутрашња сала, предвиђена да служи као гледалиште, препуштена је сама себи.

У унутрашњи хол улазимо кроз уски пут на источном делу зграде. Пажња! На лицу места, будимо опрезни, ту и тамо пролазе туристички аутобуси.

Зепелин поље (нем. Зеппелинфелд)

Источно од језера Дуцендтајх налази се џиновско језеро Зепелин поље (нем. Зеппелинфелд)која је добила име у 1909. године у част слетања дирижабља на њега. На овом подручју су 1920-их година Нирнбершке власти створиле рекреативни парк, чији је део био општински стадион који и данас постоји.

По доласку нацистичке партије на власт издвојено је готово квадратно подручје, у којем су током конвенција од 1933. и 1934. године биле су параде чланова партије. Данас се ово подручје назива Цепелин поље. За време конвенција пред Хитлером су и парадирали Војници Вермахта и припадници омладинске радне службе (нем. Реицхсарбеитсдиенст).

У годинама 1935-1937 на северној страни трга изграђена је дуга и скоро дуга Трибина од 360 метара (немачки: Зеппелинхаупттрибуне); у чијем се средишту налазила платформа са које је командант говорио. На врху је била огромна свастика. По узору на трибину коју је дизајнирао Шпер пергамонски олтар познат и као Велики Зевсов олтар, чија се реконструкција може видети у Пергамском музеју на Музејском острву у Берлину.

Издвојено цепелин поље имало је правоугаони облик са димензијама 312 са 285 метара. У једном тренутку би скоро могло бити тамо 200 хиљада људи. Са друге три стране поље је било окружено мањим трибинама, од којих су до данас сачувани само темељи,

Током конгреса у 1937. године емисија је звала катедрала светлости, током које 150 фарова околна област сијала снажном зраком навише.

20. априла 1945 Америчке трупе су поново заузеле град од нацистичких снага. Два дана касније, на Зепелин пољу, одржана је свечана освајачка парада, током које је пет америчких војника примило Медаља части, односно највише војно одликовање у Сједињеним Државама. Након церемоније, огромна свастика је дигнута у ваздух, што је била симболична демонстрација свету да је ера Трећег рајха дошла до краја.

Главна трибина и трг трг су преживели рат и користиле су их стациониране америчке трупе, укљ. као терен америчког фудбала. Са обе стране трибине налазила се колонада, која је само у њој демонтирана 1967 из безбедносних разлога. После извесног времена срушене су и две куле на оба краја конструкције.

Слободно можемо ући у очувани део штанда и читати описне табле на енглеском језику. До локације можемо доћи, на пример, ходајући око језера Дуцендтајх са истока.

Данас се ово подручје користи као тркачка стаза.

Градски стадион (нем. Стадтисцхес Стадион)

Стадион клуба Бундеслиге налази се сасвим близу Цепелин поља 1. ФЦ Нурнберг. Зграда је отворена у 1928 и првобитно се звао једноставно Градски стадион (нем. Стадтисцхес Стадион).

Од 1933. године објекат је био домаћин сусрета немачке омладине Хитлерјугенда и спортских приредби.

Седамдесетих година прошлог века почела је реконструкција стадиона, а наредних година је више пута модернизован. Данас зграда не личи на своју прву верзију из 1930-их и има име Макс-Морлок-Стадион. То је признање Максу Морлоку, који је већину своје каријере као фудбалер провео у локалном 1. ФК Нирнберг.

Виелка Дрога (нем. Гроßе Страßе, Гроссе Страссе)

Скоро широк четрдесетак метара и дуга око два километра пут је требало да буде место главне војне параде Вермахта.

Траса иде право ка дворцу Нирнберг, који је требало да симболизује везу некадашњег великог Првог рајха са обновљеним Трећим рајхом.

Пут постоји и данас и ту се одвијају разни догађаји. 2022. године део трасе је био реновиран.

Немачки стадион (нем. Деутсцхес Стадион)

На источној страни Великог пута била је предвиђена изградња највећи стадион на светукоји је, према претпоставкама, требало да држи цца 400.000 гледалаца! Предмет је требало да обликује потковицу о. дужине око 800 метара и ширине 450 метара. Сам пројекат се сматра једним од најбољих примера нацистичке мегаломаније.

Изградња је званично почела 9. јула 1937. годинеали до избијања рата ископани су само темељи и дубока рупа. После рата јама је потопљена, из које је тзв Сребрно језеро (нем. Силберсее).

Пажња! После рата, акумулација је коришћена као својеврсна депонија смећа у коју се слива разноврстан отпад; ни у ком случају не смемо улазити или додиривати воду!

Леополд Халл (нем. Луитполдхалле)

Леополд Халл (нем. Луитполдхалле) основан је у 1906. године са погледом на Изложба Краљевине Баварске у стилу Арт Ноувеау, који је био популаран у то време. Изложба је одржана у Нирнбергу поводом 100. годишњица укључења града у границе Краљевине Баварске. Унутра су представљене машине и друга индустријска опрема.

Првобитна зграда је била дуга изнад врха 180 метара и сала ширине 50 метарачија је унутрашњост подсећала на типичну минхенску пивницу. Током наредних година у дворани Леополд организовани су различити догађаји и догађаји.

ИН 1933. године почела је замена некадашње изложбене сале за конвенције НСДАП. Алберт Шпер је био одговоран за дизајн промена, а прва конвенција у згради одржана је годину дана након почетка радова. После реконструкције, могао би чак и да буде унутра 16.000 људи.

ИН 1935. године ступање на снагу објављено је у дворани Леополд Нирнбершки закони.

Зграда је потпуно уништена током једног од првих напада на град током ноћи 28 29. августа 1942. Од првобитног хола до данас су сачуване само степенице које воде у зграду.

Шетња некадашњим ски стазама

До данас није сачувано много оригиналних зграда, али је некадашњи комплекс силаска и даље највећа област преживеле нацистичке архитектуре. Отворене су просторије Конгресне сале Документациони центар за окупљање нацистичке партијеО чему смо писали неколико речи у једној од наредних секција.

Три зграде су у добром стању:

  • недовршена шкољка Конгресна сала,
  • сачувана у првобитном стању Дворана хероја,
  • Трибина у Трг Цепелинчији је део после рата демонтиран.

У случају преосталих објеката сачувани су дословно појединачни фрагменти / камење.

Широм области постоје информативне табле на енглеском језику које описују зграде и подручја поред којих смо прошли, као и нашу локацију.

Потребно је око два до три сата да се лагано прошета целом падином и да се виде сви остаци (не укључујући посету Документационом центру). Ако желимо да избегнемо северни део и Дворану хероја, требало би да буде довољно око сат и по.

Како доћи до конгресног простора? (ажурирано септембра 2022.)

Најлакши начин да дођете до подручја Хала Конгресова је да користите трамвај број 8који полази са главне железничке станице (Нурнберг Хбф станица). Силазимо на аутобуској станици Доку-Зентрум. Време путовања од станице је цца 12 минута. Карта се може купити на аутомату на аутобуској станици.

Конвенција је данас основана

После рата, градске власти су одлучиле да становницима врате језеро Дуцендтајх и околину. Данас је једно од омиљених места за одмор мештана. На лицу места можемо изнајмити чамац и пливати на језеру, шетати или трчати около или отићи у неки од кафића. Понекад је тешко поверовати да се пре мање од 100 година овде одиграла једна од најнехуманијих политичких формација познатих свету…

Цена изнајмљивања чамца (ажурирање маја 2022.):

  • 30 минута за 2 особе - 8 €
  • 30 минута за 3 особе - 10 €
  • 30 минута за 4 особе - 12 €
  • сат за 2 особе - 12 €
  • сат за 3 особе - 14 €
  • сат за 4 особе - 16 €

Изнајмите СУП (Станд Уп Паддлинг) даску на сат - 12 €

Документациони центар конгресног простора НСДАП

ИН 2001, у просторијама у недовршеној згради Конгресна салаотворен Документациони центар за конгресне области нацистичке партије (немачки: Документатионсзентрум Реицхспартеитагсгеланде). Музеј представља: историју нацистичке партије, Нирнбершке конвенције и злочине против човечности.

Унутра ћете наћи 19 тематских изложби које представљају, између осталог:

  • начин на који је Адолф Хитлер дошао на власт, његова историја и почетак партије,
  • историја Минхенског пуча,
  • историја и архитектура скијашких стаза у Нирнбергу,
  • фотографије Нирнберга пре и током митинга на којима се између осталих весели Немци који посећују град и пију пиво,
  • историја Нирнбершких закона, угњетавање људи других раса и религија,
  • крај нацистичке партије и потоњи Нирнбершки процес.

Јединствена вредност музеја су фотографије и мултимедијални планови ски стаза, на којима се може видети комплекс из године. 1933-1938.

На крају обиласка излазимо на видиковац изнад отвореног ентеријера Аудиторијума Конгресне сале.

Описи у музеју су само на немачком, али за улазак добићемо аудио водич на пољском без додатне накнаде. Провешћемо прибл два сатасве док одлучимо да саслушамо све описе.

Музеј је тежак. Посетиоци из Пољске често могу да доживе бес или тугу, а неке од изложби може бити тешко преслушати у целини. Цела је приказана објективно, иако очигледно велики део изложбе представља немачки поглед на нацистички терор над сопственим грађанима, што је требало да утиче на недостатак правог отпора дела немачког друштва.

Практичне информације (ажурирано августа 2022.)

Улаз у изложбени простор налази се у североисточном углу зграде Конгресна сала на адреси Баиернстрассе 110 (Баиернстрассе 110).

Цене улазница:

  • Одрасли - 6 €;
  • Деца и студенти - 1,50 €.

У цену је укључен аудио водич на пољском језику.

Радно време:

  • понедељак - петак - 9:00 до 18:00;
  • субота - недеља - 10:00 до 18:00;
  • Последњи пријем у 17:00.

Нирнбершки процеси, Палата правде (немачки Јустизпаласт) и соба број 600

После рата, савезници су изабрали Нирнберг као место где је требало да се састане Међународни војни суд и где је требало да се одрже други бочни процеси (тзв. Нирнбершки процес). Била је то, у извесном смислу, симболична порука Хитлеровим послушницима скривена у друштву – на месту где су се одржавали конгреси завршавале би најважније личности свргнуте власти.

Седиште трибунала изабрано је западно од историјског старог града Палата правде (нем. Јустизпаласт)која није страдала од савезничких ваздушних напада. Дворски комплекс је изграђен у 1909-1916 а поред небројених „површинских“ просторија, имао је и вишећелијски затвор у коме су затвореници и поједини сведоци држани током суђења.

Суђења и испитивања одвијала су се у соба број 600, које можемо погледати, све док се ниједан случај не одвија у датом дану.

Главни претрес је имао за циљ суђење најважнијим ратним злочинцима и њиховим сарадницима. Трибунал укључује тужиоце из четири земље које оснивају Међународни војни суд: Француска, Сједињене Државе, Велика Британија и Русија. Током суђења, руски тужиоци су покушали да злочине у Катињу припишу немачкој страни, али је фалсификат био превише очигледан и закључак је потпуно изостављен.

Суд заседа од тада 20. новембра 1945. до 1. октобра 1946. године. на 12 људи је осуђено на смртод којих је десет обешено 16. октобра 1946. Херман Геринг извршио самоубиство пре извршења казне, и Мартин Борман је осуђен у одсуству, иако је током суђења већ био мртав, али су савезници у 1946. године још га живог тражили. Још неколико људи осуђено је на затворске казне, укључујући Алберт Спеер, архитекта одговоран за комплекс скијалишта.

Након што је главни процес завршен, кренуло се 12 споредних процеса (тзв. Нирнбершко суђење) пред америчким војним трибуналима који су трајали до 1949. године. На њиховом курсу, одвојено су суђени лекари, запослени у компанијама које подржавају ратну машину и адвокати. И овде је много људи осуђено на смрт вешањем и на доживотни затвор.

ИН Педесетих година прошлог века клима у Немачкој се променила. И док су неке смртне казне ефикасно извршене убрзо након изрицања пресуде, неке дуготрајне затворске казне су знатно скраћене у наредним годинама – у неким случајевима чак са доживотног затвора на 10 година. Било је и случајева замене смртне казне казнама од 10 и 15 година затвора.

Обилазак Палате правде – Меморијала Нирнбершког процеса

На трећем спрату Палате правде створена је посебна изложба посвећена Нирнбершком процесу - Мемориум Нирнбершких суђења (Немачки Мемориум Нурнбергер Прозессе). Највећи део изложбе описује године 1945-1949, али и почетке Адолфа Хитлера и његове странке, ратна времена и период након завршетка суђења.

Поред текстуалних материјала, изложба укључује и неке артефакте из самих процеса, укључујући оригиналне клупе или сандук у коме су се чували докази.

Описи на сајту су само на немачком, али на улазу ћемо добити бесплатан аудио водич на пољском језику. Најбоље је да закажете око два сата за вашу посету; дужина материјала на пољском је импресивна.

Суђења се и даље одвијају у просторији 600, али ако је бесплатно моћи ћемо и да га погледамо. Чак и ако је просторија заузета, можемо је гледати са изложбеног нивоа кроз један од малих прозора. Са прозора ћемо моћи да погледамо и остатке затвора и некадашње шеталиште.

Практичне информације (ажурирано августа 2022.)

Цене улазница:

  • Одрасли - 6 €;
  • Деца и тинејџери - 1,50 €.

После уплате од 3 € добијамо дневну карту коју можемо користити иу другим музејима којима управља град.

Суботом у 14:00 су организоване туре на енглеском језику уз доплату од 3 €.

Дани и време пријема:

  • Изложба у Палати правде отворена је сваког дана осим уторка.
  • Летња сезона (од 1. априла до 31. октобра):
    • радним данима - од 9:00 до 18:00;
    • викендом - од 10:00 до 18:00;
  • У осталим месецима изложба је отворена од 10 до 18 часова.

Погон:

До Палате правде можемо доћи линијом метроа У1. Силазимо на станици Баренсцханзеодакле нам остаје још неколико стотина метара.

Помозите развоју веб локације, дељење чланка са пријатељима!

Категорија:

Европа