Након што је Новембарски устанак угушен 1831. године, прва велика група Пољака емигрирала је у Сједињене Државе. Путеви су били утабани за друге који су тражили земљу среће и кренули у иностранство да започну свој живот изнова, далеко од царске репресије и више.
Почетком двадесетог века Пољаци су путовали у иностранство углавном немачким бродовима, а њихово путовање је почело у Хамбургу. Разлог је била релативно ниска цена. Британски прекоокеански бродови за многе су представљали огроман трошак, често премашујући њихове дугорочне приходе, због чега је мало Пољака било на тако луксузном броду какав је несумњиво био Титаник.
Иако националност путника није забележена, данас знамо да је најмање десетак Пољака одлучило да путује на Титаник. Већина њих путовала је трећом класом, па су им на располагању биле одвојене зоне и кабине са креветима на спрат. Данас је немогуће пронаћи детаљне податке о њима, али имена која се појављују на списковима путника, на пример Козловски или Павлович, не остављају сумњу да су ти људи имали бар пољске корене.
Отац Јозеф Монтвил је био на путу за Сједињене Државе да преузме парохију у Вустеру у Масачусетсу. Преживели су га памтили по томе што је уступио место у чамцу за спасавање да би спасавао друге, а касније је, са још двојицом свештеника, народу одао последње обреде до краја.
Берек Трембецки је био Пољак јеврејског порекла који је радио у Лондону. Прошло је неко време откако је штампа почела да пише о овом невероватном броду, а он је још увек био фасциниран њиме. Сањао је да буде на броду и одабрао је Титаник да путује у Америку. Имао је велику срећу, не само да је живео неколико дана на свом вољеном броду, већ је и преживео катастрофу. Његов спас је био невероватан јер је био мушкарац и путовао је трећом класом.
У категорији која је испуњавала оба услова мало ко је успео да се спасе. Приоритет су имали жене и деца, а пре свега путници прве класе. Годинама касније, присећао се да је одлучио да се спасе по сваку цену, али када се први пут уплашио да скочи у чамац за спасавање, насмејао му се сведок овог догађаја. Говорио је и о томе како је током евакуације још увек било тешко поверовати да ће плутајући хотел попут Титаника за тренутак само нестати под водом и од њега неће остати никакав траг. Сто година након катастрофе, коцкасто ћебе у које је био умотан на Карпатији продато је на аукцији за преко пет хиљада долара.
Јакуб Бирнбаум је рођен у јеврејској породици у Кракову. Био је предузимљив 25-годишњак који је трговао дијамантима. Свакодневно је живео у Антверпену и ишао је у Америку да тамо води породичне послове.
Роза Пински се враћала у Њујорк, где је живела. Путовала је у Европу јер је желела да посети своју породицу у Варшави. Данас се зна да је преживела укрцавањем у девети чамац за спасавање, а мора да је успела јер је путовала у другој, а не трећој класи.
Прабака познате пољске певачице Ана Марија Јопек умрла је током пада Титаника. Жена је ишла у Америку да види свог вољеног. Након мајчине смрти, њен син је отишао у хранитељску породицу, а она никада није испунила свој сан да се врати у Пољску по свог сина након што се скрасила на Аљасци и почела изнова. Певачев деда је сазнао за судбину своје мајке тек после много година и као резултат акција Црвеног крста.