Последњих година много се говори о екологији и заштити животне средине. Такође је све више еколошких фондација и организација које се свакодневно баве овим. Једно од питања везаних за стално уништавање природне средине је повећање озонске рупе, а самим тим и глобално загревање.
Шта је тачно мистериозно звучна озонска рупа? Да би се разумело о чему се ради, треба познавати основну структуру Земљине атмосфере. Наша планета је окружена гасовитом љуском, коју привлачи Земљина гравитација. Овај премаз је подељен на неколико слојева, од којих је сваки одговоран за другачији задатак.
У вези са озонском рупом важно је упознати се са делом атмосфере који се зове стратосфера. То је други слој гасова, рачунајући од површине Земље, одговоран за температурну инверзију, односно пренос топлоте. У великој мери се састоји од озонског омотача. Озон веома добро апсорбује ултраљубичасто зрачење које долази до наше планете од сунца.
На тај начин штити Земљу од прегревања и штетног дејства великих доза електромагнетног зрачења. Озон се углавном производи у подручјима ниских и средњих географских ширина. У близини стубова га има врло мало, што значи да се управо тамо налази тзв. озонске рупе.
Додатни неповољан фактор који доприноси повећању озонских рупа је присуство штетних материја у ваздуху, које веома дуго доспевају у стратосферу. Недостаци озонског омотача су, између осталог, вулкански пепео, ракетна испарења и посебно опасни фреони.
Људска активност и озонска рупа
Највећи и најштетнији фактор уништавања озонског омотача била је висока емисија фреона у атмосферу. Фреони су посебна група хлоро- и флуороугљеника који су коришћени као радни флуиди у фрижидерима, као гас носач у аеросолима и за производњу пенушавих полимера.
Још седамдесетих година прошлог века спроведено је истраживање како би се доказало да ЦФЦ уништавају важан део стратосфере. Нажалост, тек 90-их година, када се озонска рупа значајно проширила, штетност фреона је препозната у свету и постепено повучена са тржишта и производња је престала.
Током неколико деценија нанели су велику штету, али према научницима, озонски омотач је у стању да се регенерише чак и до 2060. године. Наравно, ово је оптимистична прогноза, са емисијама других гасова стаклене баште много ниже него данас.
Глобално загревање – шта нам прети?
Због заустављене емисије фреона и прелиминарних прогноза за побољшање стања наше стратосфере, надамо се да ће се озонски омотач заиста опоравити. У супротном, Земља би била у великој опасности. Озон апсорбује огромне количине штетног ултраљубичастог зрачења сунца.
Део овог зрачења је веома опасан за живе организме, посебно у великим количинама. Превише излагања електромагнетном зрачењу може изазвати тешке опекотине, као и опасне генетске мутације – код људи и животиња може довести до рака.
Концепт глобалног загревања је такође уско повезан са повећањем озонске рупе. То је повећање просечне температуре Земљине атмосфере близу Земљине површине. Глобално загревање је већ данас јасно видљиво, а глобалне организације звоне на узбуну. На многим местима влада суша која изазива многе економске проблеме.
Ако озонска рупа настави да расте, последице би могле бити катастрофалне. Са чиме се суочавамо? Немогуће је тачно предвидети, али становницима Земље могу да прете огромне поплаве повезане са топљењем глечера, страшне суше и, последично, и глад.
Могу постојати и изузетно опасне временске појаве које се не могу лако предвидети. За сада постоје само благи знаци глобалног загревања, али би требало да буду алармантни. Супротно изгледу, озонска рупа је много озбиљнији проблем него што мислимо.
Како спречити повећање озонске рупе?
Температура Земљине атмосфере расте не само због емисије фреона. Други гасови стаклене баште такође дају велики допринос овом процесу, посебно угљен-диоксид који се емитује у огромним количинама. Због све већег броја самосталних моторних возила и енормне емисије индустријских гасова, температура Земљине атмосфере наставља да расте.
Шта просечан грађанин може учинити за животну средину? Па, не много, али увек вреди труда. Ако је могуће, понекад можете изабрати бицикл или градски превоз уместо аутомобила. Можете и да одвојите смеће тако да се више рециклира, па ће фабрике производити бар мало мање гасова стаклене баште.
Такође вреди убедити своје рођаке и пријатеље да то учине, да и они покушају да барем на овај начин помогну нашој планети. У овој ситуацији, међутим, најважније је да, поред грађана, кораке у том правцу предузимају и владе већине земаља. Посебно, власти великих, високоразвијених земаља треба да почну озбиљно да схватају проблем глобалног загревања и да законски регулишу количину гасова који се емитују како би спречили трагично глобално загревање.