Налази се у западном делу Пелопонеза Олимпиа био најважнији центар култ Зевса, врховни од свих грчких богова. Њему посвећено светилиште подигнуто је на равном, шумовитом простору у подножју зграде брда Кронос.
Иако је Олимпија била изолована од великих сила старог грчког света, била је верски, политички и спортски центар Хеладе.
Захваљујући напорима археолога, било је могуће открити рушевине светог округа, стадиона на коме су се одржавале Олимпијске игре и суседних зграда. Поред археолошког налазишта, посетиоце очекују и два сјајна музеја.
Од 1989 налази се археолошко налазиште Олимпија на УНЕСЦО светска баштина.
Историја
Светиште Олимпијског Зевса
Зевсово светилиште у Олимпији је основано око 10. век пре нове ере на месту напуштеног микенског насеља. Првих векова имао је облик маслињака (тзв Алтис). Иако је најважнији био Зевсов култ, ту су се обожавала и друга божанства: Хера, Геја и Пелопс (митолошки оснивач игара).
Почеле су да се појављују прве монументалне грађевине (храмови). архаични период (7-6 век п.н.е.). Временом их је подизано све више, а цео свети округ (Алтис) био је опасан прстеном зидина. Ушло се у једну од три монументалне капије. Изван зидина изграђени су помоћни објекти који нису везани за сам култ, као што су: купатила, смештајна места или фискултурна сала (група објеката за вежбе).
Сваке четири године Олимпија је била домаћин Олимпијаде у част Зевса. У почетку су се играли на стадиону који се налазио унутар светог округа (објекат је стајао близу брда Кронос). Само у 5. век пре нове ере спортске игре премештене су ван граница сакралног комплекса.
ИН у класичном периоду (5-4 век пре нове ере), светилиште је достигло свој врхунац.и на крају 4. век пре нове ере добила свој коначни архитектонски облик.
У хеленистичкој ери, нове зграде су проширене и подигнуте изван Алтиса. Пореклом из Грчке, владари краљевина на Блиском истоку нису штедели ресурсе, желећи тако да одрже добре односе са земљом својих предака. Пример је палестер, који је основан захваљујући донацији египатског краља Птоломеј ИИ. У овом периоду изграђене су и купатила, фискултурна сала и монументални хотел.
Такође римско доба (од 1. век пре нове ере до краја 4. века) оставио је позитиван траг на комплексу. Тада је изграђен аквадукт и Кибелин храм је претворен у богомољу посвећену римским царевима.
Споро опадање Олимпије почело је за време владавине римског цара Теодосије Великикоји је владао западним и источним деловима царства. ИН 393 године забранио је организовање Олимпијских игара у некадашњим светиштима на основу њихових паганских корена.
ФОТОГРАФИЈЕ: Археолошки музеј – Олимпија (Пелопонез, Грчка)
Његов унук Теодосије ИИ Међутим, саме суве забране нису биле довољне. ИН 426 година спалио је древну светињу. Радови разарања завршени су земљотресима у ВИ века, а у наредним деценијама и вековима античка Олимпија је постепено била прекривена речним муљем и заборављена.
ФОТОГРАФИЈЕ: Археолошки музеј – Олимпија (Пелопонез, Грчка)
Први стидљиви покушаји да се пронађе заборављени култни центар били су у почетку 18. векали до продора је дошло тек у следећем веку. ИН 1875. године Немачка археолошка мисија је свеобухватно испитала читав простор, откривајући комплекс рушевина у светом кругу и у његовој непосредној близини. Истраживачима из Немачке дугујемо савремени изглед ископина, о чему сведоче информативне табле на три језика: грчком, енглеском и немачком.
Древне олимпијске игре
Одржани су у Олимпији најстарије и најважније панхеленске спортске игре (познате као агони). Први од њих организован је године 776. п.н.е.а последњи у 393 ЦЕ Сазивали су се редовно сваке четири године и до 1.168 година чинило је основу грчког календара. Све у свему, догодиле су се 293 пута!
ФОТОГРАФИЈЕ: Археолошки музеј – Олимпија (Пелопонез, Грчка)
Панхеленски термин се односи на чињеницу да су окупили све Хелене и да је у њима могао учествовати сваки слободан Грк. Запамтите да се античка Грчка састојала од многих независних градова (данас бисмо их назвали нацијама) различитог статуса, политичког система и не увек усаглашених интереса. Све су их, међутим, ујединиле заједничке игре, током којих су амбасадори (зв тхеорои) објавили су "свети мир" (екечејрија).
Иако су Игре настављене само пет дана (а у почетку само један), овај прекид ватре је био на снази два месеца, захваљујући којем су сви учесници могли безбедно да дођу у Олимпију, а по завршетку такмичења да се врате у своје мале домовине.
ФОТОГРАФИЈЕ: Археолошки музеј – Олимпија (Пелопонез, Грчка)
Олимпијска такмичења су била индивидуална. Такмичили су се, између осталих, спортисти у трчању, рвању, скоку у даљ, бацању диска и копља. Најопасније такмичење је, међутим, било квадрига (четири у руци) тркекоји је често завршавао да испада с пута. Занимљиво, победа на овом такмичењу није приписана кочијашу, већ власнику запреге.
Победници појединачног такмичења (названи као Олимпијске игре) су награђени венац од свете маслине (калистефанос)коју је по предању требало да подигне сам Херакле (Зевсов син). То је била једина награда - он учествује Јок нису добили новац, медаље или другу робу.
На овом месту вреди подсетити да су стари Грци веровали у хармоничан развој тела и духа. Током игара, светилиште је било домаћин жестоких дискусија између филозофа и читања најважнијих дела.
Забавне чињенице о древним олимпијским играма
- Олимпијске игре нису биле једине Панхеленске игре одржане у старој Грчкој – друге су одржане у Делфима, Немеји, Коринту и Атини.
- назван је четворогодишњи период између Олимпијских игара "Олимпијске игре". Често се та реч погрешно користи као синоним за Олимпијске игре.
- У играма су могли да учествују само слободни и домаћи Хелени, како из саме Грчке, тако и из прекоморских колонија. Међутим, то се није односило на жене које нису имале ни приступ трибинама.
- пет кругова, симбол модерних Олимпијских игара, односи се на узорак пронађен на једном од олтара у Олимпији,
- чак је боравио у Олимпији за време Олимпијаде 50.000 Грка (гледаоци и учесници).
Школа скулптуре и једно од седам чуда античког света
Током Игара, у Олимпију су долазили најбоље грађени спортисти, који су својевољно посуђивали своја тела грчким мајсторима скулптуре. Овде су имали своје радионице Фидија, Мирон ако Поликлеит.
Мирон, који се сматра једним од највећих античких вајара, в средином 5. века направио је статуу дискоболуса (спортиста који баца диск). Иако ово дело није преживело до наших времена, још увек можемо да се дивимо копији римског мермера. Римски оригинал је данас у Музеј Палаззо Массимо алле Терме у Риму, а његова копија је изложена на суседном археолошком налазишту Музеј историје античких олимпијских игара.
Најважнији посао обављен у Олимпији био је колосална статуа устоличеног Зевса (О томе 13 м висине) длета Фидија стојећи у главном храму зв олимпијац. Направљен је у техници хризелефантина (уз употребу злата и слоноваче) и стајао је на постољу унутар ћелије, постављен између двоспратних колонада. Овај рад био на листи седам светских чуда античког.
ФОТОГРАФИЈЕ: Музеј историје античких олимпијских игара – Олимпија.
Фидија је имао свој студио у Олимпији. Током ископавања пронађени су алати и облици који се приписују његовој радионици.
Виситинг Олимпиа
Вреди планирати посету Олимпији од 3 до 5 сати. Осим самог археолошког налазишта, постоје и нека места за посету два музеја: Музеј историје античких олимпијских игара и Археолошки музеј.
Први се налази у близини места ископавања, али је други нешто северније иза брда Кронос.
Гледајући коментаре на интернету, нису сви свесни постојања обе институције, а неки људи не успевају да посете археолошки музеј, који у својој колекцији има непроцењиве скулптуралне елементе – укључујући најлепшу очувану античку тимпану. По нашем мишљењу, овај објекат спада у бисере целог Пелопонеза.
Археолошко налазиште
Површина ископа није много велика, а сачувани су само темељи античких споменика. У ствари, док се шетате између остатка светилишта, тешко је поверовати да су десетине хиљада људи боравиле овде током Игара. Један сат би требало да буде довољан за миран обилазак целог места, иако људи фасцинирани антиком могу тамо проводити више времена.
Најважније грађевине налазиле су се у границама светог округа званог Алтис, који је у свом врхунцу био потпуно ограђен зидовима.
Да ли знате да? Свето одељење је било у домену богова и служило је само за богослужења. У грчком свету су се таква места звала теменос.
У границама светог округа налазили су се следећи храмови: Зевс (Олимпија), Хери (Хероон) и Реи / Кибеле (тј. Богородице, Метроон). И он је стајао поред њих Пелопјон, симболични надгробни споменик Пелопса, митолошког оснивача првих игара, и Пхилипхеон, округли храм финансиран од Македонаца.
Остале зграде које су коришћене за игре биле су изван зидина свете области. Између њих је био студио Фидијагде је чувени вајар радио на свом најзначајнијем делу.
Када обиђете рушевине, примећујете недостатак типичних стамбених зграда или агоре (античке пијаце). Нема таквог случаја – Олимпија је коришћена само за време игара, а за време Олимпијаде у њој су живели само свештеници, њихови пратиоци и уметници који су радили на лицу места.
У наставку представљамо укратко одабране споменике.
Храм Зевса Олимпион
Најважнији од објеката светилишта био је монументални храм Зевса олимпског тзв олимпијацкоји је подигнут из прилога целе Хеладе у годинама 470-457 пне по нацрту Либона од Елиде.
Био је то дорски храм у виду периптера са димензијама 27,68 к 64,12 м и висина 20,25 м. Колонада се састојала од 6 стубова на краћим и 13 на дужим странама.
У унутрашњој ћелији је стајала поменута колосална статуа коју је исклесао Фидија, после које ништа није сачувано. На срећу, у добром стању су сачувани скулптурални украси два фронтона: западног (борба Лапита и кентаура) и источног (дуел Пелопса и Ојномаоса), који ћемо видети у Археолошком музеју. Друге скулптуралне декорације биле су метопе које приказују историју дванаест Хераклових дела.
ФОТОГРАФИЈЕ: Археолошки музеј – Олимпија (Пелопонез, Грчка)
Нажалост, од самог храма се мало сачувало. Прво је уништен ватром по наређењу Теодосија ИИ, а дело разарања завршено је земљотресима у 522 и 551. Некадашњу славу памте само огромни бубњеви колона раштрканих по околини, који подсећају на масивна стабла дрвећа.
Херин храм
Херин храм (звани Херајон) је најстарија сакрална грађевина у светилишту са историјом која сеже до краја 7. век пре нове ере Имао је облик дорског храма са шест стубова на краћим странама и чак шеснаест на бочним странама. Његове димензије су 18,75 к 50 м на висини 7,80 м.
По предању, требало је да се чува у храму диск са исписаним правилима светог миракоји је требало да важи за време Игара, а који су потписали краљеви Спарте и Елиде.
У Археолошком музеју се налази Херина глава, која вероватно припада статуи која стоји у ћелији храма.
У близини је олтар Херана којој се одржава церемонија паљења олимпијског пламена. Ова традиција датира 1936. године и игре у Берлину.
Пхилипхеон
Округли храм посвећен Зевсу (зв Пхилипхеон) стајао је у околини Хераиона год друга половина 4. века пре нове ере Он ју је финансирао Филип ИИ Македонски, желећи да прославимо на овај начин победа у бици код Херонејеали није доживео њен завршетак. Градњу је завршио његов син Александар Велики.
Пројекат је имао и значајан пропагандни значај, јер су уз његову помоћ представници владајуће династије у Македонији желели да утичу на мишљење остатка Грчке. Приликом изградње храма, свети круг је проширен, померајући његову границу мало ка западу.
Структура је била толос (ротунда) у пречнику 15,25 м, подржано колонадом која се састоји од 18 јонских стубова. Унутрашњи зидови храма били су подељени по 9 коринтских полустубова.
Било је пет статуа које су наручили наос (чели) Александар Великикоју је вајар назвао Леохар. Приказивали су самог Александра, његове родитеље (краљ Филип ИИ и краљицу Олимпију), те баку и деду (краљ Аминтас ИИИ и краљица Еуридика).
Последњих година омогућена је реконструкција фрагмента храма – три стуба са антаблатуром.
Стадион
Стадион са стазом за трчање био је нераздвојни пратилац градова који су организовали игре, уосталом трчање на кратке стазе (тзв. дромос) је била прва од олимпијских дисциплина.
Првобитно, локација је била у оквиру светог одељења, али око половине 5. век пре нове ерезаједно са прогресивном секуларизацијом Игара, премештена је ван подручја сакралног комплекса.
Алтис је са новим стадионом повезан монументалним криптопортик (покривени пролаз) о дужини 31,10 мнакон чега су сачувани зидови и усамљени лук.
Стадион је имао дугу стазу за трчање 192,27 мкоји је одговарао 600 стопа (стандардно трчање на кратке удаљености). Ширина стазе за трчање била је 28,50 м, што је омогућило да до 20 тркача стартује истовремено.Трибине су изграђене од хумки и чак су могле да приме 40 хиљада гледалаца.
године објекат је успешно откопан и реконструисан 1958-65. У почетку, оно што знамо захваљујући записима Збигњев Херберт, личио је на велику ливаду.
Трезори
Преко простора 6. и 5. век пре нове ере на тераси испред брда Кронос, богати грчки полиси и њихове колоније (укључујући Гелу, Византију, Мегару и Сиракузу) основали су десетак дорских сводова у облику сличног малом храму. Није сигурно колико их је тачно настало. Путник Паусанија је поменуо 10, а археолози су идентификовали најмање 12.
Једна од најпознатијих грађевина била је Ризница Мегара (6. век п.н.е.) подигнут у стилу храма у мравима. Фрагменти његовог фронтона су преживели до нашег времена и сада су изложени у Археолошком музеју. Занимљиво је да за разлику од светилишта у Делфима, највећи полиси, као што су Атина, Коринт или Спарта, нису поставили своје ризнице у Олимпији.
Нимфеон (Екседра Херода Атика)
Један од најмлађих објеката у светом кругу био је нимфаон подигнут около 160 ЦЕ од оснивања Ирода Атика. Зграда је имала облик екседре (полукружне нише дужине од 21,90 м) и деловала је као фонтана на крају аквадукта. Украшена је бројним скулптурама, од којих су неке пронађене током археолошких ископавања.
Стварање аквадукта решило је вековни проблем несташице воде који се редовно јављао током Олимпијских игара.
Пиједестал статуе богиње победе Нике
Јужно од Зевсовог храма било је подручје испуњено заветним статуама и статуама победника.
Скулптуре су постављене на високим постољима. На једном од њих, који је до данас опстао на свом првобитном местубила је мермерна статуа богиња победе Нике длета Пајоније из Мендеа. Уметник је успео 420. п. н. е. на захтев Месењанаца, који су хтели да овим поклоном овековече вест о својој победи над војскама Спарте (421 п.н.е.).
Ова скулптура, позната као Нике из Олимпије, делимично преживео и пронађен је на крају КСИКС века од стране немачке археолошке мисије. Данас је, заједно са натписом о победи Месењана, изложен у Археолошком музеју.
Фидијев атеље
Мала правоугаона зграда на крају 5. век пре нове ере служио као атеље Фидија. Овде је уметник требало да ради на скулптури (од злата и слоноваче) која приказује устоличеног Зевса, које је једно од седам светских чуда старог века. Током радова на ископавању било је могуће пронаћи алате и предмете који су коришћени у раду на овом колосалном делу.
ИН 5. век зграда је претворена у ранохришћанску базилику.
Гимназија
Гимназија (2. век п.н.е.) то је била огромна правоугаона структура са димензијама 120 к 220 м користи се за физичке вежбе. Имао је облик отвореног дворишта окруженог колонадом.
Леонидајон
У југозападном делу локалитета ископавања видећемо темеље велелепног (највећи у целој светињи) зграда која служи као конак, где су најугледнији дошљаци могли да спавају у одговарајућим условима. Уграђена је у друга половина 4. века пре нове ере по нацрту Леонида са Наксосапо коме је и добио име.
Објекат је изграђен на квадратном плану са страницама цца 80 м. Имао је спољну колонаду која се састојала од 138 јонских стубова. Унутрашње двориште је пак било окружено дорском колонадом са 44 колонеа у његовом централном делу створена је дивна башта.
Археолошки музеј
Археолошки музеј (гр. Αρχαιολογικο Μουσειο Ολυμπιας) у Олимпији, може се похвалити једном од најбољих колекција древних резбарских украса у целој Грчкој. Збирка објекта обухвата фронтоне, скулптуре и бројне предмете пронађене на локалитету ископавања.
Најважнији експонати су две непроцењиве тимпане из Зевсовог храма. Вест представља сцену борбе између Лапити и Кентауриа на источној страни је слика двобоја Пелопс са Ојномаосом.
Остали одабрани експонати:
- забат из мегарске ризнице (са мотивом гигантомахије),
- фрагменти статуе богиње победе Нике од Пајонија (Најк из Олимпије),
- архитектонски фрагменти различитих грађевина од теракоте,
- мермерна скулптура која приказује Хермес са Дионисом на рамену,
- модел који представља светињу,
- скулптуре из римског доба из Хериног храма,
- шлемове за Дан захвалности, врхове стрела и штитове које су оставили представници разних политика,
- бројне заветне фигурице,
- вазе,
- производи од бронзе.
Вреди планирати од 60 до 75 минута.
Музеј историје античких олимпијских игара
У близини места ископавања Музеј историје античких олимпијских игара (грч. Μουσειο Ιστοριας των Ολυμπιακων Αγωνων της αρχαιοτητα) фокусира се на тему Панхеленских игара. Са информативних табли сазнаћемо више о њиховој традицији, богослужењима или такмичењима која се организују у другим градовима.
Музеј такође нуди много занимљивих експоната. Једна од њих је копија римске копије скулптуре која приказује дискобол. Направљен је бронзани оригинал Мирон ин 5. век пре нове ере, али до нашег времена је сачувана само копија римског мермера.
ФОТОГРАФИЈЕ: 1. Копија скулптуре дискоболуса – Музеј историје античких олимпијских игара – Олимпија; 2. Копија диска попут скулптуре - један од музеја у Риму.
Једно од највећих богатстава музеја је величанствен и обиман мозаички под који представља Олимпијске игре. Међутим, не потиче из Олимпије, већ из куће изграђене у римско доба (између 2. и 3. века) у граду Патра.
Као и у Археолошком музеју, овде посетиоце чекају заветне фигурине, вазе, фрагменти наоружања и производи од бронзе.
Вреди планирати да посетите овај објекат од 45 до 60 минута.
Приступ, паркинг, локација
Бесплатан паркинг је доступан директно у Олимпијском историјском музеју, неколико корака од археолошког налазишта. Његове координате су: 7.641730, 21.624942
Чекаћемо од паркинга до Археолошког музеја 15 минута хода.
ФОТОГРАФИЈЕ: Археолошки музеј – Олимпија (Пелопонез, Грчка)
Ископине су у близини малог града Арцхеа Олимпиа. То је помало успавано насеље које живи само током туристичке сезоне. Ако бисте преноћили, ресторан је вредан посете таверне тхе гарден поред хотела Европа Олимпија. Цене можда нису ниске, али квалитет хране, поглед и атмосфера су за умирање.