црква Халлгримскиркја је један од највећих симбола Рејкјавика. Посетиоце привлачи не само монументална (као на Исланду) величина, већ пре свега необичан облик.
Зграда је подигнута на највишој тачки у граду на брду Сколаворðухолтзахваљујући чему је црквени торањ видљив из даљине.
Данас храм комбинује функције богомоље и туристичке атракције. На врху звоника је направљена панорамска тераса, која је најбољи видиковац у целој престоници.
Велика црква, али не и катедрала
Халлгримскиркја је највећа црква на целом Исланду. Може се чак и уклопити у његове зидове 1.200 верника. Вреди нагласити – храм нема статус Катедралаи само је парохијска црква. Права катедрала је много скромнија и налази се одмах поред градске куће.
Висина цркве је 74,5 мшта га чини Друга највиша зграда на Исланду, одмах после небодера Смараторг у граду Копавогур. Разлика између њих је само 3 м.
Назив храма можемо превести као Халлгримур црква. Ово је одао почаст живим в КСВИИ века песник и духовник Халлгримур Петурссонкоји се прославио као аутор страсних песама које се певају до данас у време поста.
Торањ са сатом цркве функционише и као звоник. Унутра су три звона. Добили су име по Халлгримуру, његовој жени (Гуðриðур) и ћерки (Стеинунн).
Смела визија архитекте
Идеја о изградњи храма појавила се у првим деценијама 20. века. ИН 1929. године исландски парламент расписао је конкурс за пројекат цркве, који је укључивао два важна услова: треба да 1.200 људи и имају торањ довољно висок да се може користити за пренос радио сигнала ако је потребно.
ИН 1937. године добио је мисију припреме завршног пројекта Гуђон Самуелссонкоји је био представник функционализма (делић модернизма) и у то време био главни државни архитекта. Самуелссон је познат по увођењу елемената који се односе на исландски пејзаж у своје дизајне.
Његов предлог Халгримскиркји није био толико амбициозан, што би могло изгледати потпуно лудо. Приликом пројектовања фасаде, моделовао се по хексагоналним базалтним стубовима, једном од најинтригантнијих остатака вулканске ерупције. Колоне је требало да се стално пењу са обе стране, ка кули, која симболизује исландска брда и глечере.
У потрази за извором његове инспирације можемо кренути ка водопаду Свартифосс или базалтне литице Герðуберга на полуострву Снаефеллснес.
Почетак радова је одложен због избијања Другог светског рата. Забијена је прва лопата 1945. године, а три године касније изграђена је крипта у којој су служене мисе до узвишења наоса. Самуелсон је умро 1950. године, знатно пре завршетка изградње која је била у току још скоро 40 година. Обављено је освећење храма 26. октобра 1986. годинедан уочи годишњице 312. рођендан свог покровитеља Халгримура Петурсона.
Изградња је била контроверзна и трошила је огромна финансијска средства. Вреди, међутим, напоменути да је чак 60% трошкова финансирано из буџета саме парохије и донација верног народа.
Халлгримскиркја у средини
Унутрашњост храма, типична за лутеранске цркве, је строга. Након преласка прага наоса, упада свеприсутна бела боја, због чега храм делује још више него што заиста јесте. Светлу боју унутрашњости даје само витраж постављен изнад главног улаза.
Приликом посете храму обратите пажњу на крстионицу. Основа му је од исландског базалта, а чинија од чешког кристала, који подсећа на блок леда.
Улазак у црква је слободна. Тренутно радно време можете проверити овде.
Пажња! Халлгримскиркја је црква која ради и може бити недоступна туристима у верским приликама. Сетимо се и поштовања верних који посећују храм у молитвене сврхе.
Звоник: најбољи видиковац у граду
Највећа атракција храма је осматрачница на врху звоника, са које се може дивити панорами града и околног планинског пејзажа. Прозори платформе за посматрање су изложени и пружају поглед без решетки, мрежа или окна.
Попећемо се лифтом до врха торња, након чега ћемо имати још око 30 степеница за пењање. Приступ лифтом је свакако згодан, али има један неоспоран недостатак - редове. Неће много људи ући у лифт, а ако томе додамо и популарност видиковца, онда понекад морамо узети у обзир дуго чекање. Ако наиђемо на бројна путовања, можда је боље решење да се вратимо у неко друго време.
Цена уласка у кулу је 1000 ИСК (око 30 ПЛН) по одраслој особи или 100 ИСК за децу и адолесценте од 7 до 16 година. (од јануара 2022.) Тренутно радно време је најбоље проверити на званичном сајту.
Карте можемо купити у продавници са леве стране након уласка у предворје цркве. Можемо платити картицом на лицу места. Након куповине карте, стајемо у ред.
Споменик Леифу Ериксону
На огромном тргу испред цркве налази се споменик који приказује човека који живи на скретању 10. и 11. век викинг Леиф Ерикссон позвани Срећна. Вероватно је био први Европљанин крочио на северноамерички континент, и намеравао је то да уради око 500 година пре Кристифора Колумба!
Занимљиво је да је националност Леифа Срећног предмет бројних спорова између Исланђана и Норвежана. Обе стране расправљају и расправљају о супериорности закона крви над законом земље и обрнуто, и расправљају се да ли ће Исланд на крају завршити 10. век то је већ била земља, или можда само земља настањена норвешким насељеницима.
Отац путника рођен је у Норвешкој Ерик Црвени, иначе сматран откривачем Гренланда, на који би наишао тражећи нови дом за своју породицу. Сам Леиф је рођен на Исланду, али је због очевог прогнанства морао да напусти Исланд и трајно се настанио у гренландском насељу. Као што видите, свака страна има своје разлоге. Могли би да их помире Инуити (аутохтоно становништво Гренланда)да су га прогласили Гренландцем. На крају крајева, управо је у овој леденој земљи пронашао свој дом.
Монументална статуа је нашла пут до острва Св. 1930. године и био је поклон из Сједињених Држава, који су хтели да прославе на овај начин миленијум Исландски парламент Алþинга (за више информација о локацији Првог парламента погледајте наш чланак Þингвеллир: Национални парк и историјско место скупштине исландског парламента).
