Помозите развоју веб локације, дељење чланка са пријатељима!

Није лако пронаћи важнији датум у историји пољске војске од 15. јула 1410. године. Тог дана су се суочиле две моћне војске. Заједничка пољско-литванска војска (подржана малим снагама савезника) сукобила се са целокупном снагом Тевтонског реда, који је добио подршку угледних витезова из западне Европе.

Битка је завршена разорном победом пољских снага. Преко 200 витезова реда је умрло, укључујући и Великог мајстора Улрик фон Јунгинген. Нажалост, пољске снаге нису успеле да у потпуности искористе ову победу и освоје Малборк након ње, чиме су успешно одбиле тромесечну опсаду. (више о споменицима некадашње престонице реда можете прочитати овде: Малборк: атракције, споменици, занимљива места).

У овом чланку смо изоставили детаље саме Грунвалдске битке, како је она описана на безброј места. Уместо тога, фокусирали смо се на оно што Грунвалдско бојно поље нуди туристима који га посећују.

Баттлефиелд: Локација

Битка се одиграла на валовитом терену испресецаном потоцима између три села: Грунвалд, Стебарк и Łодвигов. Ми, Пољаци, повезујемо чувену битку са Грунвалдом, али Немци је називају првом Битка код Таненберга (Танненбергием је немачки назив за Стебарк).

Грунвалдска поља: атракције и споменици

За неке туристе посета Грунвалдским пољима представља разочарење. У ствари, нема много тога, осим живописног пејзажа и музеја, овде се може видети.

Музеј битке код Грунвалда

Врхунац је Музеј битке код Грунвалда. Објекат је основан поводом 550. годишњица битке и релативно је мала. За туристе, описне табле, појединачни налази (укључујући новчиће, делове оклопа и оружја) и биоскоп са импресивна макета која приказује бојно поље.


У биоскопској сали имамо прилику да видимо једну од три слике. Филм Грунвалд 1410-2010 на приступачан начин представља историју Великог рата. Исти документ је представљен у музеју Теутонског реда у Дзиаłдово (више: Дзиаłдово: замак, атракције, споменици. Шта посетити и видети?).


Други филм говори о слици Јан Матејко "Грунвалдска битка" а у модерном облику представља ликове овековечене на њему. Документ је припремио Народни музеј уз помоћ Томаша Багинског.

Трећа слика је једноставно фрагмент хит филма Теутонски витезови редитеља Александра Форда.

Музеј није један од најмодернијих. На срећу већ 2022. године планирано је отварање нове зграде музеја, која се гради одмах поред пута и паркинга. За обилазак старог музеја довољно је око сат времена.

Монументално брдо

Монументално брдо је жариште бојног поља. На свом врхунцу, Св. 1960 (поводом 550. годишњице битке) је откривен Споменик Грунвалдској победи, коју чине: гранитни обелиск и група јарбола са металним транспарентима пољских и литванских знамења.


На брду је подигнуто још неколико споменика. Овде су своје место нашли ударци гранита, који су спасени из села које су уништили Немци септембра 1939. године године Грунвалдског споменика ин Краков. Првобитни споменик подигнут је у граду Краку године 1910 поводом 500 година од велике победе. Њена послератна обнова завршена је тек год 1976.

Сасвим недавно (поводом 610. годишњице битке) на брду је подигнут споменик у знак сећања на литванске витезове који су учествовали у бици.

Још једна од атракција брда је амфитеатар испред којег је непосредно пре битке постављена макета која приказује распоред трупа.


Капела после битке

Опипљиви трагови чувеног окршаја су рушевине бојне капеле. Први храм на овом месту подигнут је убрзо по завршетку битке у знак почасти погинулим витезовима у њему.

Неки од истраживача су претпоставили да градилиште није случајно и да је капела могла стајати на месту погибије Улрих фон Јунгинген. Зграда је у свом првобитном облику преживела до следећег пољско-тевтонског рата, током којег је сравњена са земљом. Даље у КСВ век храм је обновљен. Нова зграда је изграђена од пољског камена, ослоњена на осам контрафора.

У капели се чувао лик Богородице, чувене по својим чудесима. На основу археолошких налаза, може се претпоставити да је капела била место честих ходочашћа, не само из тевтонских земаља, већ и из Пољске.


После секуларизације реда, Св. 1525. године капела и околна земљишта пали су у руке кнеза Албрехта Хоенцолерна и полако почели да пропадају. Међутим, то није сметало ни ходочасницима, који су редовно долазили у Грунвалд, ни организовању свечаних индулгенција.

Пруске власти, желећи да једном заувек зауставе прилив ходочасника, одлучиле су да у 1720. године о демонтажи свега што је остало од старе цркве. Власник имања у Стебарку, Албрехт фон Брантузео је на крају КСИКС века покушао да обнови капелу, али није добио сагласност локалне управе.

У годинама 1959-1982 У капели је обављен низ археолошких студија, захваљујући којима је било могуће изнети на видело темеље доњих зидова храма, који савршено показују његов првобитни распоред. Археолози су пронашли и два гроба у којима је сахрањено двадесетак мушкараца са траговима битке. У близини капеле пронађени су масивни остаци.

Јагиеłłо Стоне

Одмах поред рушевина капеле налази се огромна неуређена стена тзв краљевски камен бити Јагиеłłокоји је од памтивека био део Грунвалдског пејзажа. ИН 1901. године пруске власти су преместиле стену у рушевине капеле и претвориле је у споменик посвећен великом мајстору. На споменику је уклесан текст на немачком који то свету објављује командант реда пао је у херојској борби за немачко постојање и закон.

Текст је уклоњен убрзо по завршетку Другог светског рата. Стена на данашњем месту постављена је током археолошких радова у 1980.

Место смрти Улриха фон Јунгинена

Велики мајстор Улрих фон Јунгинен, ако се заснивате на у хроникама Јана Длугоша, пао је жртва пољског витеза Мсзцзуја из Скрзинно грба Лабудили је бар требало да обавести краља о смрти вође Тевтонског реда, а затим да помогне у проналажењу његовог тела.

Историчари су покушали да нађу одговор на питање где је тачно могао да одлети командант реда. Поменули смо једну од хипотеза када смо описивали послератну капелу. На путу од монументалног брда до капеле налазимо камен на коме је уклесано „МЕСТО СМРТ ВЕЛИКОГ ГОСПОДАРА УЛРИКА против ЈУНГИНЕНА“. Међутим, можда никада нећемо сазнати стварно место смрти великог мајстора.

Јагилова хумка

Последње место повезано са бојним пољем је Јагилова хумка. И мада његово име директно упућује на командно место пољског краља Владислава Јагела, то је само вештачко брдо, које у 1959. године учесници су подигнути Националног митинга пољских извиђачких кругова Пољске скаутске асоцијације.

Међутим, није искључено да је управо одавде пољски краљ надгледао ток битке.

Са мале хумке се пружа леп поглед на околину, али дефинитивно није атракција у категорији немојте то пропустити.

Уз хумку су постављене две громаде, од којих једна описује њено порекло.


Црква оф Свете Тројице у Стебарку

Будући да смо у околини, можемо да погледамо црква оф Свето тројство у Стебарку. Садашња зграда је датирана на крају КСВИИ века.

Извесно је да је храм на овом месту постојао већ током Грунвалдске битке, а историчари претпостављају да су ту вероватно били сахрањени неки од витезова који су учествовали у бици.

Дани Грунвалда и инсценација Грунвалдске битке

Средином јула, на Грунвалдским пољима, вишедневни догађај тзв Грунвалд Даис. Током ње се изводи инсценација битке, у којој он чак и учествује 2000 витезова. Манифестација је први пут организована у 1998 и од тада је трајно уврштен у масурски календар (изузетак је била пандемијска 2022. година).

Манифестација привлачи десетине хиљада љубитеља средњег века (и не само) у Грунвалд, који по повратку кући могу да стварају бескрајне саобраћајне гужве.


Цео догађај траје до неколико дана, а инсценација битке је само један од његових елемената. Госте ће, између осталог, наћи турнири, концерти, предавања и традиционална јела.

Грунвалд - Баттлефиелд: разгледање и практичне информације

Паркинг који се плаћа (7 ПЛН у 2022.) налази се на путу између Грунвалда и Стебарка. Улаз на Грунвалдска поља је бесплатан. Улазницу купујемо само када желимо да посетимо музеј.

Ако желите да посетите монументално брдо и послератну капелу, вреди резервисати цца. 45 минута. Поред тога, постоји могуће време за посету музеју.

Удаљеност од паркинга до брда споменика је мало већа 500 метараа до бојне капеле око километар.

Јагилова хумка је најудаљенија од паркинга (преко 2 километра) и ако смо у журби, згодније је доћи до ње колима.

Обиласци

Занимљива опција за истраживање бојног поља је обилазак са водичем, који почиње на благајни поред паркинга. Чувар прво показује туристе по отвореном простору, а на крају са њима улази у музеј.

Учешће у обиласку захтева само малу додатну накнаду за улазницу за музеј.

Помозите развоју веб локације, дељење чланка са пријатељима!

Категорија:

Европа