британски музеј има једну од највећих музејских колекција на свету. Рачунајући прибл 8 милиона експоната жетва је одраз моћи Британска империјакоја је захваљујући својим колонијама и приступу готово неограниченим финансијским средствима имала прилику да прикупи највећа светска блага.
Циљ Британског музеја је да документује историју човечанства од његовог настанка до данас. Музеј је отворен за посетиоце бесплатно од свог отварања у 18. веку.
Историја
Сматра се да је први покровитељ Британског музеја рођен у Ирској Улстер доктор Сир Ханс Слоанеда у првом полувремену 18. век прославио се као путник, колекционар и човек многих интересовања.
Слоане, коју Британци признају као откривач млечне чоколаде, током свог живота, окупљао се преко 70.000 артефаката. Његове збирке су биле веома разноврсне - од биљака, минерала и камења, преко старих књига и рукописа, до кованог новца и штампаних материјала.
Рођен у 1660 Слоун је био свестан да би после његове смрти цела пажљиво прикупљена колекција могла бити подељена и распродата. Сакупљач га дочека и понуди цару Ђорђе ИИ повремени износ за откуп целе колекције који би важио од дана његове смрти.
Слоане је умрла 11. јануара 1953. године у доби од 93 године, а 7. јуна исте године, британски парламент је одобрио исплату 20.000 фунтикоја је по вољи покојника припала његовим наследницима. Последица куповине збирке било је оснивање Британског музеја, који је отворен за јавност 15. јануара 1759. године.
ИН 1757. године краљ Ђорђе ИИ поклонио је новоствореној институцији збирке Стара краљевска библиотекакоји су сада под покровитељством Британска библиотека. На овом месту вреди напоменути да је припремљена зграда Британске библиотеке бесплатна изложба са значајним књигама, рукописима, писмима и другим предметима везаним за штампарију.
Велики део експоната из збирке Ханса Слоуна припадао је природњачком одељењу. У другом полувремену КСИКС века биолог Рицхард Овен довела до стварања независне Природњачки музејгде су премештени експонати са ове парцеле. Ово решење показало се корисним за обе институције: Британски музеј је отворио простор за експонате везане за историју човечанства, а Природњачки музеј изложио је налазе који су се некада налазили у складишту.
Више: Природњачки музеј у Лондону - разгледање, прикупљање и практичне информације
ИН КСИКС века збирка музеја је расла великим процватом. Међутим, ово не би требало да буде изненађење, уосталом, Британско царство је могло слободно да користи и истражује своје колоније и зависне територије. И дан-данас се воде расправе да ли овако прикупљени експонати не треба да се врате на места одакле су изнесени.
КСКС век то је даљи развој колекције, али тржишно и праведније.
Зграда музеја
У почетку је Британски музеј био резиденција Монтагу Хоусекоји је после неколико деценија постао недовољан за потребе овако амбициозног објекта. Већ на почетку КСИКС века музејске власти су одлучиле да саграде нову праву зграду.
Позван је архитекта да припреми пројекат Роберт Смиркекоји је постао познат као један од пионира грчког неокласицизма. Смирке је наручио В. 1820 а три године касније завршио рад на пројекту. Ново здање је требало да има облик четвороугао са отвореним унутрашњим двориштем. Најрепрезентативнији део зграде је јужна фасада у виду портика по узору на грчке храмове. Портик се састоји од 44 јонска стуба висине 14 метара. Спољна фасада зграде је обложена карактеристичним портландским каменом. Кућа Монтагу је срушена у току радова на новом седишту. године завршена је изградња нове зграде музеја 1852. године.
У Смиркеовом дизајну, унутрашње двориште, тзв Велики суд, требало је да служи као башта. Првобитна дизајнерска премиса једва је преживела 2 године. ИН 1854. године почела је изградња кружног објекта у центру авлије, који од 1857. године служила је као читаоница и библиотека.
У почетку Двадесетог века зграда музеја је проширена додавањем нових галерија. Последња велика реконструкција музејског комплекса обављена је сасвим недавно. ИН децембра 2000 завршени су радови на покривању унутрашњег дворишта стакленим кровом, услед чега је и настала највећи наткривени трг у Европи.
Колекција, уметничка дела и колекције
Збирка Британског музеја обухвата цца 8 милиона објекатаод којих су само неки изложени јавности. Музејске збирке су груписане на два начина: прво према географском кључу по континентима или земљама, а затим хронолошки или још једном географски (нпр. по земљи).
У приземљу доминирају антички експонати, укључујући фрагменте капија и храмова. Горњи спратови су модерно доба и појединачне древне собе. Поједностављено, може се рећи да доњи део заузимају већи објекти, а горње просторије имају стотине или чак хиљаде мањих експоната.
Изузетак је галерија у приземљу, где су изложени баронови експонати Фердинанд Ротхсцхилд. Међу неколико стотина артефаката, вреди обратити пажњу на богато украшен реликвијар на крају КСИВ векунутар које се по предању налази трн од трновог венца.
Тачан распоред галерија и просторија можете пронаћи на званичном сајту музеја овде.
Неколико милиона експоната је каталогизовано, описано и објављено на сајту доступном на овој адреси.
Пажња! Када посетимо Британски музеј, не можемо да гарантујемо да ћемо моћи да видимо одређену просторију или изложбу. Тачан списак неприступачних соба (или отворених по скраћеном радном времену) можете пронаћи на овој страници.
Кратак опис збирке
Азија
У салама посвећеним Азији видећемо, између осталог: порцелан и керамика из Кине, високо статуе јужњачких божанстава Азија или самурај оклоп из Јапана.
Блиски Исток
Међу посетиоцима, посебна пажња је посвећена колекцијама са Блиског истока, укључујући Асириа, Месопотамија или з земље арапског света. Међу експонатима видећемо, између осталих: скулптуре које красе асирске храмове и капије асирских палата, резбарене камене плоче из палате у граду Нимруд или погребни налази из Месопотамија.
Европа
Просторије у европском делу подељене су хронолошки. За разлику од античких збирки, овде нећемо наћи велике и величанствене предмете, већ појединачне налазе свакодневне употребе у верским обредима или у приватном животу.
Две наменске просторије можемо сматрати логичним почетком колекције Британија у античко доба. Једна се фокусира на однос тадашњих острвљана са древним царствима у пне. Главна тема у другој соби је освајање Британије од стране Римљана. У другом је био изложен најстарији мозаик који приказује лик Исуса Христа пронађен у Британији.
Наредне изложбе се фокусирају на одређене периоде:
- Византијски период и рани средњи век (од 3. до 11. века)где ћемо видети између осталих кациге (укључујући оне пронађене у источној Енглеској кацига Сатон Хуа), посуђе или сребрни прибор,
- средњовековна Европа (11-15 век) - у овој просторији доминирају сакрални предмети (нпр. крстови, епископски штап, богослужбени сасуди итд.); у овој соби видећемо славне шах са Луисомнаправљено у Норвешкој од зуба кита или моржевих кљова,
- КСИВ-КСВИИИ века - у овој просторији доминирају производи ренесансе (тањири, вазе, порцелан),
- 18-19 век - колекцију одликује велики број женствених додатака,
- 19. века до данас - мала соба са керамиком и посуђем.
У европском делу је такође постављено збирка сатова, који се фокусира на историју часовника - од Шеснаестог века покрета на модерне сатове.
Древни Египат
Истичу се у египатској колекцији скулптуре, мумије и погребни налази, укључујући 11 зидних муралакоји су узети из гробнице египатског званичника тзв Небамун.
Још један експонат највишег ранга је Росетта Стоне. Ова базалтна плоча у потпуности прекривена гравираним текстом можда неће импресионирати туристе који траже монументалније објекте, али вреди схватити да је ово захваљујући њему било је могуће повећати знање потребно за разумевање египатских хијероглифа.
Указ о 27. марта 196. п.н.е., пуштен у част прве годишњице владавине младог фараона Птоломеј В. Како је Египат у то време био под влашћу краљева пореклом из Грчке, текст је урезан и на грчком и на египатском језику (хијероглифи и демотско писмо). Компаративна анализа ова три текста много нас је приближила разумевању египатских списа.
Стара Грчка и Рим
Британски музеј се поноси тиме што је завршио 100.000 објеката из античке Грчке и Рима (као и њихових зависних територија као што су кипарске градске државе).
Колекција се протеже од бронзаног доба (3000 п.н.е.) све до времена Константин Велики, први хришћански римски цар (4. век). Међу експонатима доминирају грчки налази, који заузимају већину просторија у овом делу музеја. Соба 70 на горњим спратовима посвећена је историји Рима.
Неки од експоната вредних пажње:
- реконструисана фасада надгробног споменика из 4. века пре нове ере, који је пронађен у границама античког града Лицја (Мала Азија, данашња Турска),
- колона из храма Артемиде Ефескекоји се сматрао једним од седам светских чуда,
- грчке вазе з 6. век пре нове ере,
- фрагмент статуе коња из Маузолеј у Халикарнасукоји је такође био на листи древних светских чуда,
- налази из чувене палате на Критукоји датирају из врхунца минојске културе.
Такође се налази у колекцији Британског музеја највећа збирка скулптура из атинског Партенона одмах после Нови музеј Акропоља ин Атхенс. Скулптуре су прво донете у Лондон Деветнаести век Томас Брус (познат као Лорд Елгин), који је у то време био посланик Св. Цариград. Уз сагласност представника Османског царства (Грчка је тада била окупирана), Британци су кући однели око половине сачуваних скулптура.
Међу експонатима које ћемо видети између осталих скулптура Диониса Витх 5. век пре нове ере или фрагменти барељефа.
Артефакти са Атинског Акропоља су веома контроверзни. Грчка влада се бори за враћање свих предмета узетих из Партенона од 1980-их, док су званичници Британског музеја имали аргументе за очување овог јединственог наслеђа у Лондону.
Нумизматичка збирка
Музеј се такође може похвалити колекцијом од скоро милион кованица, новчаница и других средстава плаћања, као и предмета везаних за плаћање. На изложби ћемо видети само хиљадити део целокупне колекције, али љубитељи нумизматике не би смели да заобиђу овај део музеја.
Разгледање
Британски музеј је један од најпосећенијих музеја у свету и најпосећенија културна институција у целој Великој Британији. Сваке године капије музеја прелазе цца 6 милиона посетилаца.
Без обзира на годишње доба, узалуд је очекивати унутрашњу празнину. Зими ће бити много лабавије него лети, али од броја људи који бораве у музеју и даље може да нам се заврти у глави.
Нажалост, зграда музеја није довољно пространа да ефикасно отпусти гомилу; ин КСИКС века нико није претпостављао да ће хиљаде људи желети да уђу сваког дана. Резултат је гужва која је појачана бројним излетима из британских школа.
Ако желите удобније разгледање, најбоље је да се појавите одмах на отварању и одете у собе у приземљу са највећим благом колекције. Друга опција је да стигнете непосредно пре затварања, али исто тако у приземљу музеја и даље може бити гужва у ово време.
Руксаци се проверавају при уласку у музеј. У музеј нећемо ући са великим пртљагом – ни са кофером, ни са великим туристичким ранцем.
Бесплатна тематска предавања
Британски музеј сваког дана организује серију од цца 30-40 минута тематска предавања тзв Туре које отварају очикоји се фокусирају на одређене делове музеја. Теме укључују: Јапан, Стара Грчка, Стари Египат, Стари Рим, Римска Британија, средњовековна Европа и још много, много више.
Предавања су бесплатна. Да бисте учествовали, довољно је да се појавите у одређено време у одређеној просторији.
Тачан списак предавања можете пронаћи на овом сајту.
Поред редовних тематских предавања, музеј организује и презентације (Разговори у галерији за ручак) на различите теме које спроводе позвани гости или запослени у музеју. Презентације су у току 45 минута а одржавају се уторком, средом, петком и суботом о. 13:15. На овој страници можете пронаћи прегледе тема.
Колико ми времена треба да посетим Британски музеј?
Збирка Британског музеја је заиста обимна. По нашем мишљењу, туристи који желе мирно да виде већину експоната треба да планирају на лицу места најмање 3 сата.
У случају дужих посета Лондону, посету музеју можемо поделити на два дела. Први пут обилазимо приземље, а други пут посећујемо збирке на спратовима, захваљујући којима нећемо бити затрпани бројем експоната. Не морамо да делимо посету на више од једног дана – ујутру можемо посетити галерије у приземљу, затим провести неколико сати истражујући Лондон, а у другој половини дана се вратити у музеј и погледати горњи спрат.
Улазнице
Улаз у музеј је бесплатно. У случају привремених изложби, не постоји правило: неке су бесплатне, а за остале морамо купити прилично скупу карту (чак око 10-15 ГБП).
Актуелне привремене изложбе можемо проверити на овој страници.
Радно време Британског музеја и дани
Галерије Британског музеја отворене су свакодневно од 10:00 до 17:30. У зграду музеја можемо ући од 9:00 до 18:00 часова.
Музеј је отворен до 20:30 петком (осим Великог петка).
Музеј не ради: 1. јануара и 24., 25. и 26. децембра.
Неке од соба су доступне само одређеним данима или у скраћеном радном времену. Тачну листу можете пронаћи на овој веб страници.
Улази у музеј
Главни улаз у музеј (преко неокласичног портика) је на страни улице Греат Русселл Стреет. Овај улаз захтева пролаз од 12 степеница. Са обе стране степеница налазе се самоуслужни лифтови.
Други улаз (без степеница) је на супротној страни од улице Монтагуе Плаце.
Погон
Приближно 500-800 метара од Британског музеја, налазе се четири метро станице (поређане по најкраћој удаљености):
- Тотенхем Корт Роуд (централна линија, северна линија),
- Холборн (Централ Лине, Пиццадилли Лине).
- Расел трг (Пикадили линија),
- Улица Гуџ (северна линија),
Тачну руту је најлакше проверити помоћу Гоогле мапа или званичног ТфЛ планера путовања, који је доступан овде.
Приступ за особе са смањеном покретљивошћу
Музеј је прилагођен потребама особа са инвалидитетом. Најважнијим галеријама и изложбама се може приступити једним од лифтова. Тоалети у музеју су такође прилагођени потребама особа са инвалидитетом. Више информација о доступности (на енглеском) можете пронаћи на овој страници.
Приликом израде чланка користили смо материјале доступне на званичном сајту музеја, ввв.бритисхмусеум.орг.