Баш као њен прашки "пријатељ" катедрала у Келну грађена је неколико стотина годинаа његова изградња проширила се на савремено доба. Упркос многим историјским олујама, преживео је до наших времена у свом свом сјају и данас привлачи туристе који посећују Рајну.
Историја Келнске катедрале
Келн је био насељен град од давнина. За време владавине Каролинга овде је подигнута велика дводелна базиликакоји је добио два позива: Свети Петар и Богородица. У наредним годинама храм је проширенали нажалост 1248. г зграда је изгорела. Зато, то Келн је био важан ходочаснички центар и донета је одлука да се изгради нова катедрала. Путници су долазили овде да се помоле поред њих мошти мудраца скривене у златном реликвијару. Према његовим креаторима и оснивачима, требало је да буде највеличанственији од свих реликвијара. Из тог разлога се признало да црква која крије такво благо мора бити тога достојна. Грађевински радови планирани за неколико деценија су у пуном јеку. Непуних 80 година касније, припрата је освећена. Убрзо су звона окачена и почела је изградња једне од кула. Нажалост, град погођен финансијском кризом није био у могућности да издвоји адекватна средства. Осим тога, реформација је ограничила ходочаснички покрет и тиме ограничила приходе у црквену благајну. Изградња је била прекинута неколико стотина година.
Почетком 19. века нико више није веровао да ће катедрала бити завршена. Тада се говорило да је смак света извеснији од завршетка изградње. На овакво стање утицала су два догађаја. Прво, са развојем романтизма, људи су се заинтересовали за средњи век и историју старе Немачке. Друго, потпуно неочекивано пронађени су средњовековни грађевински планови. Пруска држава у личности Фридриха Вилијама ИВ подржала је идеју да се посао заврши. Краљ је лично положио нови камен темељац и субвенционисао пројекат. Све је завршено 1880. године, више од 600 година након почетка средњовековне градње. У наредне четири године, Келнски гигант је био највиша зграда на свету.
Храм је срећом преживео савезничко бомбардовање. Иако је већи део града био у рушевинама, јесте Само неколико бомби је пало на катедралу без веће штете. 1996. године црква је додата на листу УНЕСЦО, али је неколико година касније умало испао из тога. Повод су били планови немачких архитеката који су желели да са друге стране Рајне подигну неколико високих зграда. Према мишљењу стручњака, то би нарушило архитектонски пејзаж старог града. На срећу, градске власти су се договориле са Унеском и сходно томе су смањене модерне зграде.
Без обзира на одлуку Унеска, катедрала у Келну остаће најкарактеристичнији храм града и прави лепак за туристе жељне мистерије и даха средњег века.
План и облик катедрале у Келну
Келнски гигант упркос чињеници да је грађен шест векова, има веома доследан распоред и карактеристичан за готичке катедрале. Фасада са две куле затвара петобродни унутрашњи простор усечен тробродом трансептом. Цела ствар се завршава полукружном амбулантом са капелама.
Немачки мајстори 19. века су свој посао обавили савршено. Неоготички наставци савршено се уклапају у готички облик. И куле и западна фасада изгледају старе као и остатак храма.
Споменици Келнске катедрале
Унутрашњост катедрале крије бројне и непроцењиве споменике. За описивање свих њих било би потребно бар неколико чланака, па ћемо се фокусирати на најважније и најзанимљивије.
- реликвијар магова - несумњиво, вреди видети рад средњовековних златара, који је био повод за изградњу готске катедрале. Мошти су нашле пут у Немачку из Милана (тамо су донете из Цариграда, где их је донела царица Јелена). Данас више не привлаче бројна ходочашћа, а њихова истинитост се понекад доводи у питање. Према једној студији, краљевске хаљине су неколико стотина година млађе него што би требало да буду (наравно, не може се искључити да су тела поново обучена након што су их Византинци пронашли). Шта год да је истина, мора се признати да прелепи реликвијар са историјским и верским сценама вреди свратити на неколико тренутака. - гробница Рицхеса - Св. Јован Крститељ за просечног туристу ничим посебним не издваја од осталих капела. Међутим требало би да буде посебно место за Пољаке - овде почива ипак прва краљица наше земље, супруга Мјешка ИИ - Ричеза (такође се зове Риска). У Пољској није била много популарна (окружила се немачким дворјанима), брак јој није ишао добро (муж ју је преварио са другом женом), а убрзо је изгубила власт и била принуђена да се врати у Немачку. Умрла је у манастиру Браувелиер 1063. године. Године 1817. њено тело је пренето у Келнску катедралу. У Немачкој се сматра благословеном. Сваке године у марту служи се свечана миса за њену душу којој присуствују Пољаци који живе у Келну. У капели Св. Јована Крститеља, поред надгробног споменика, налази се и фреска са ликом краљице. - витраж - неки од сачуваних витража потичу из прве етапе изградње храма. Могу се видети у амбулантним капелама (иза главног олтара). Најстарији су у тзв „Стари библијски прозор“ и израђени су у КСИИИ веку. - средњовековне скулптуре – већина водича обраћа пажњу на тзв Геронино распеће (налази се у капели Часног крста и потиче из 10. века) и даље скулптура Мадоне познате као Милан (прелаз у тринаести / четрнаести век). Такође вреди погледати и ликове светаца постављене на стубове (укључујући и заштитницу града, Свету Уршулу). - звона – има их једанаест, али највеће емоције буди тзв Дебели Пиотрек. Датира из 1923. године, звоно се сматра једним од највећих на свету. И иако је пукло педесетих година прошлог века, а срце му је пукло 2011. године, захваљујући ктиторима и конзерваторима звона било је могуће вратити стари сјај.
Одељење за књижевност и уметност
Споменик је инспирисао и сликаре и писце. Слику недовршене грађевине поставио је на реликвијар Св. Урсула Ханс Мемлинг. Он је описао историју доношења моштију мудраца у роману „Баудолино” Умберта Ека (што подразумева намерно фалсификовање). Пронађена је и катедрала у Келну у наслову авангардне приповетке Војчеха Черњавског.
Посета Келнској катедрали
Посета храму је бесплатно.
Карте треба купити ако желите попети се на кулу (4 евра) или идите у метро трезор (6 евра, заједничка карта са кулом 8 евра).
Напомена – мошт Мудраца налази се испред олтара у презбитерију ограђеном и посетиоци га могу видети из даљине. Само обиласци са водичем могу се приближити споменику (цена таквог обиласка је 8 евра).